Miloje Sekulić

Stotine i stotine lajkova

“Tabloidizacija medija…” “Novinari su krivi…” “Žuta štampa…” “Sve za tiraž…”

Fotografija na kojoj sam sa jedinim preživelim junakom filma “Vidimo se u čituljiKristijanom Golubovićem napravljena prekjuče u restoranu Vapiano, gde sam ja radio a on večerao sa društvom, je sadržaj koji sam podelio na Fejsbuku na svom ličnom profilu koji je sakupio najviše lajkova (187 do sada) od kada sam na ovoj društvenoj mreži. Više nego bilo koji status, fotografija, stručni link, …više nego bilo koji link iz medija, edukativni video, blog post, … Mislite o tome kada izgovorite neku od fraza sa početka ovog teksta i zapitajte šta nam je ovaj mali eksperiment pokazao.

Posted in lično | 8 comments

Vrabac na grani ili golub u ruci?

Prisustvovali smo danas kod Feketića, na TV-u i potom na društvenim mrežama očiglednoj demonstraciji nepoznavanja kako komunikacija u zimu 2014. funkcioniše i koliko su tanane niti koje dele #pobeda od #kanal.

Scenario 1.

Političar si. Kreneš da obilaziš zatrpane. Gle čuda sa tobom je TV ekipa. Snime tvoj boravak na terenu i hvale vredan čin. Ovo kažem bez cinizma. Treba stisnuti petlju i iscimati se napolje po ovom užasu od vremena.

Izađeš na televizor i nekoliko desetina minuta kasnije predmet si sprdnje i glavni akter montaža, nekih vrlo kreativnih, jer ljudi kapiraju to što radiš kao borbu za publicitet i kao propagandu. Bez obzira šta ti i tvoj personal zadužen za publicitet i reputaciju mislite i radite. Ne ulazimo u to, percepcija je bitna zar ne?

Jer posao ti je samo da država funkcioniše, da javne službe rade svoj posao, da Sektor za vandredne situacije bude opremljen i da na kraju, ako niko ne uspe da uradi svoje, vojska koja ima najjaču tehniku izađe i pomogne. To se zove država a zanimanje se zove državni službenik.

Scenario 2.

Političar si. Kreneš da obilaziš zatrpane. Gle čuda sa tobom je TV ekipa ili su već na terenu.  Ljubazno im objasniš da ovo nije situacija koju bi trebalo da dokumentuju nego da krenu za tvojim primerom ili ih ekipa iz tvog protokola zamoli da ne snimaju, ma šta zamoli…

Tu si i aktivan si, radiš sa ljudima, pomažeš, u akciji si… dovoljan je jedan, makar jedan paćenik u tim kolima ili neko iz Vojske ili neko od onih koji se tu zateknu ..da tvitne, tvitpicne, Instagramuje, podeli na Fejsbuku da si tu i šta radiš .. i priča poprima sasvim drugi tok, da se autentično svedočenje o onome što radiš proširi ispričano od strane očevica. Jer ti si zaista neko ko je izašao iz okvira, iz svog kabineta, .. i ljudi to osete i cene. Sve ovo sposobni ljudi mogu naravno i da isfejkuju ali je to već druga priča…

Koja je razlika između ova dva scenarija? Samo u shvatanju kako veb funkcioniše, gde je Srbija došla u razvoju komunikacije putem društvenih mreža i da je bolje nekada imati vrapca na grani (potencijalni tvitpic očevica) koji se pretvori u jato vrabaca nego goluba u ruci (spremnu TV ekipu) čiji se snimak pretvori u gavrana poruge na vebu.

Koje vreme deli Srbiju između prvog i drugog scenarija? Cenim 3-5 godina, dok se partijski jastrebovi koji su odrasli na vebu i u njemu vide šansu, koji razumeju društvene mreže i vide u njima moćan alat za probijanje kroz stranačku hijerahiju ne primaknu 35-toj i ne budu imali dovoljno #uticaj-a da obuzdaju old school PR ove koji slabo čitaju blogove.

Lesson learned, nadam se bar.

 

Update posle još malo razmišljanja na ovu temu.

A mogla je da bude takva #pobeda. Potpuno sam ubeđen da bi se bar jedna slika snimljena mobilnim telefonom kod Feketića pojavila na društvenim mrežama. Što je najluđe SNS ima najsnažniji veb gerilu i stotine treniranih i spremnih aktivista koji bi to proširili. A što je na Tviteru eto ga očas u tabloidima. Ovde se radi o sukobu koncepcija i generacija. #nevera

Posted in internet PR | 21 comments

[NAJAVA] StartUpLive Novi Sad

Od 12. do 14. aprila u inspirativnoj atmosferi na Fruškoj gori održaće se događaj koji učesnicima može da promeni život.

Startup Live Novi Sad je trodnevni događaj, na kome ću biti jedan od mentora, koji ima za cilj da se ljudi različitih obrazovnih profila povežu, predstave svoj projekat, edukuju, motivišu i usmere kako bi njihov projekat ostvario svoj maksimalni profesionalni potencijal. Više o njemu na srpskom jeziku možete da pročitate ovde a u nastavku je snimak na kome je sve to lepo objašnjeno. Novosti možete da pratite na Fejsbuk stranici događaja.

Posted in događaji | No comments

[NAJAVA] Kako da se kroz društvene mreže brendirate kao poželjan zaposleni?

Sajam zapošljavanja TOP JOB 2013. održava se 18. i 19. marta po četvrti put u BELEXPOCENTRU u organizaciji specijalizovanih agencija za organizaciju događaja Belexpo i Backup. Na samom sajmu više kompanija će da predstavi svoju ponudu konkretnih otvorenih radnih mesta pa je ovo svakako mesto gde oni koji traže posao ili žele da napreduju u karijeri treba da dođu.  Haš tag je #topjob2013

U okviru manifestacije biće organizovan niz interesantnih predavanja (link na .pdf dokument). Ako pogledate program naići ćete i na najavu:

18. mart 16.45. “Kako da se kroz društvene mreže brendirate kao poželjan zaposleni?”

Miloje Sekulić, internet konsultant, moderisaće panel u kome će učestvovati neki od najuticajnijih i najintrigantnijih korisnika društvenih mreža u Srbiji koji će pokušati da daju odgovore na ovo pitanje.

Ko će mi biti gosti?

Una Zabunov Diplomirani politikolog – master i Diplomirani menadžer mas medija. PR menadžerka i blogerka.

Istok Pavlović Predavač internet marketinga na FMK, bloger, preduzetnik na netu.

Ivan Rečević Zalutao pa pronašao put u marketingu. Pisao, izmišljao, prodavao nove i stare ideje i koncepte. Sada (valjda) utiče na industriju.

Aleksandar Nikolić U stalnoj borbi između inženjera i umetnika u sebi napravio i radi neke sasvim sjajne i cool stvari ne srpskom vebu.

Petar Vojinović Avijatičar, novinar, preduzetnik, internet čovek. Posvećen medijima i odnosu s istim u oblasti vazduhoplovstva.

Miloš Raičević Lepo vaspitan dečko koga zanima previše različitih stvari i koji se trudi da svakog dana nauči nešto novo i uživa u svemu tome.

Voleo bi da dođete, prisustvujete i da učestvujete u ovom baš lepom druženju koje pripremamo.

I moja agencija Homepage će biti prisutna na sajmu u ponedeljak 18. mart i od 16:00 do 16:45 časova održaćemo predavanje  “Kako da se kroz društvene mreže brendirate kao poželjan poslodavac?” Predstavićemo dobre primere social media employer brandinga i otkriti posetiocima sajma Fejsbuk Tips & Tricks. Pozivamo sve koji su u mogućnosti da nam se pridruže na TOP JOB 2013, sajmu zapošljavanja.

Posted in internet i drustvo | No comments

Šta postati?

Ukoliko planirate svoju budućnost i pitate se šta da postanete iz svog, ne tako malog, životnog iskustva želim da podelim sa vama da je zaista bitno:

  • da radite ono što vas zanima i što volite
  • da zarađujete dovoljno za svoje realne potrebe

Da biste ovo mogli da postignete neophodno je da shvatite da sigurno radno mesto i zanimanje koje će biti hit i isplativo narednih pedeset godine ne postoji i da morate stalno da učite i unapređujete se. Što može i da bude zabavno. Naravno da treba i da se borite da postignete ono što želite i da uživate u postignutom!

Eh, da. Verujte mi da i najgluplje i najbezizlaznije situacije u kojima se nađete u svojoj karijeri, kada vam izgleda da ste potpuno zaglavljeni, mogu da vam budu odskočna daska i da vas pokrenu u potpuno novim i fantastičnim pravcima. Samo treba da verujete u sebe i da sačuvate nešto od radoznalosti deteta.

A sada da pređemo na iskustvo koje sa vama želim da podelim

Znate li šta je “kičmatrans”? To je žargonski naziv za nošenje džakova. Cimanje na leđima džakova od 50 kg cementa ili brašna legitiman je način da se zaradi. Susreo sam se sa njim sada već daleke ’93 kada se postavilo pitanje na koji način da obezbedim sebi sredstva za život i da mogu paketima da pomažem roditelje koji su ostali u ratom zahvaćenom Sarajevu. Kao rođeni beograđanin i dete oficira koji se na službi a potom i u penziji zaglavio u Bosni imao sam kod familije smeštaj ali su se štekovi donešeni sa sobom potrošili.

Ti štekovi (zalihe novca) su u stvari pravi početak priče o mom profesionalnom opredeljenju, odnosno o odluci čime ću se baviti. Ne samo o odluci nego i o njenom sprovođenju. Studentski dani, njihov sarajevski deo, protekli su mi u lutanju između različitih smerova na građevinskom fakultetu koji sam upisao povučen primerima očeva mojih prijatelja koji su sa tom strukom vrlo lepo prošli u životu. U to vreme su inženjeri sa domaćim firmama masovno išli u inostranstvo u Libiju, Maleziju, Tunis, Egipat… i jako lepo živeli od toga. Povučen pričama o visokim zaradama u egzotičnim zemljama napravio sam prvu i mislim jedinu grešku u izboru zanimanja. To što se učilo na konstruktivnom smeru jednostavno me nije zanimalo. Grčeći se nad statičkim proračunima shvatio sam da sam u neku ruku kreativac, samo kakav to još tada nisam znao. Mada nisam bio loš student, čak sam prednjačio po ocenama, srećan nisam bio. Falila mi je kreacija, falilo mi je da se iskažem u nečemu što je više vizuelno, a u suvoparnim proračunima nisam to nalazio. Izlaz je bio u nekoj vrsti bega u poslove i posliće koji su uz (istina odužene) studije mogli da se rade. Pokušavao sam jednom da prebrojim koliko sam različitih ne samo poslova nego i zanimanja promenio od  ’88 do ’91 i bilo ih je petnaestak. Od onih klasičnih konobarisanja, rada za šankom, DJ-isanja.. ulaska u posao sa bižuterijom i slikama, nakitom od srebra i poludragog kamenja.. do rada na pripremi za štampu, računarskom dizajnu i sito štamparskom radionicom kao krunom cele priče. Štek je bio posledica. Onda je došao rat u koji nisam verovao da će se destiti, kao što nije niko od moje sarajevske raje takođe nije verovao, i sve je ostalo tamo. Radionica, poslovi, fakultet na dvadesetak ispita do kraja i najvrednije. Prijatelji.

Promena grada i fakulteta donela je i promenu smera i obreo sam se na verovatno najboljoj katedri za niskogradnju na Balkanu. Okruženje je bilo jezivo. Ratne godine, mobilizacije, hiper inflacija, prodaja robe na haubama kola parkiranih na Bulevaru, nemaština. Na drugoj strani bili su to počeci računarskog projektovanja, prve primene geoinformacionih sistema i ja sam se u toj priči našao. Dozvolio sam sebi luksuz da biram jer znate onu “Ako se vežete sa pogrešnim patnerom možete da se razvedete. Ako pogrešite zanimanje pogrešili ste za ceo život”. Istina je da je to bilo vreme kada su fakulteti bili besplatni. Takođe je istina da sam, kada su se uslovi promenili, gore pomenutim kičmatransom uspeo sebi da obezbedim da ga uspešno završim kao najbolji student na smeru i da obezbedim sebi stipendiju, odnosno zaposlenje. Mogao sam istina da radim i mnogo gospodskiji a jednako isplativ posao, dilovanje deviza, ali se šverc brašna radi snabdevanje istim privatnih pekara i potkradanje države za poreze, u koji sam bio uključen kao nosač džakova, obavljalo noću pa je po danu moglo da se studira. Iza svega je naravno stajao visoki državni funkcioner ali to sada nije ni tako važno.

Tako sam se obreo u Saobraćajnom institutu CIP. Jednom od dva mesta gde je na kraju 20 veka svaki diplomirani građevinski inženjer želeo da se zaposli. Drugo je bilo Energoprojekt. CIP je u tadašnje, tj. vreme Mrke Bekutića bio partijska i državna PR mašinerija a Mrka je mag opsenjivanja masa. Ima par sjajnih anegdota iz tih dana koje ja znam a koliko ih je tek nepoznatih. Na stranu zaista odlični i stručni inženjeri i tehničari i drugi kadrovi koji su radili a mnogi i danas rade tamo. Dobri ljudi, većinom.

Kičmatrans mi je tada “pomogao” da prebrodim loodilo zvano “Projekat izgradnje 10.000 stanova za mlade bračne parove, policiju i vojsku”. Bio je poslednji besramni pokušaj da se građevinski sektor iskoristi za propagandu i o(p)stanak  Miloševića na vlasti. Država je obećavala 10.000 jeftinih stanova, već u aprilu se znalo da je realnih mogućnosti je bilo da se izgrade eventualno dve a izbori su bili na jesen. Problemi sa kičmom nasleđeni iz studentskih dana su me spasili cimanja po kojekakvim gradilištima koja su, mahom bez ikakvih papira, otvarana širom Srbije. Većina toga što je tada obećano i započeto kilavilo se još par godina a mnoge od zgrada nisu ni završene. Kad smo već kod toga uočavate li paralelu u vršenju propagande vlasti onda i sada?

Pozicija saradnika … za nešto .. u fantomskoj političko-propagandnoj mašineriji, takozvanoj Direkciji za obnovu zemlje dovodila me je do očaja ali sam utehu a potom i izlaz pronašao u bavljenju internetom. Počeo sam da ga koristim na fakultetu, tamo negde 1997 ali tek pošto sam upoznao Dragana Varagića koji me inficirao svojim bezgraničnim optimizmom u vezi sa svetlom budućnošću srpskog interneta počeo sam profesionalno njime da se bavim. To mi je za donelo vrlo prestižno i ugodno mesto u CIP-u. Bio sam “čovek kod koga stoji internet” tj. onaj koji čita kompanijske mejlove i na diskete snima kolegama materijale koji ovim putem stignu u firmu. Znam da vam je ovo potpuno neverovatno priča ali se pre samo deset godina zaista tako radilo.

Tako je počelo a u proteklih deset godina prošao sam zaista uzbudljiv, ne uvek lak ali zato uvek veoma zabavan, put u trouglu novinarstvo-PR-internet. Ukoliko vas zanima imate detalje ovde. Danas sam zadovoljan onim što sam postigao i kako živim ali se i dalje držim onoga što sam vam napisao u uvodu.

Zato krenite hrabro, pametno i odlučno u svoju budućnost.

Puno vam sreće i radosti želim! :)

 

Profesionalna orjentacija

Ovim tekstom podržavam mlade ljude da donesu samostalnu odluku o svom budućem zanimanju i projekat “Profesionalna orijentacija u Srbiji” koji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ, u partnerstvu sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i saradnji sa Ministarstvom omladine i sporta Republike Srbije.

Cilj projekta je da osposobi mlade da promišljeno, valjano i realno odluče o izboru zanimanja a potom i obrazovanja, da planiraju karijeru i uključe se u svet rada. Sajt projekta je Profesionalna orjentacija .

Kao društvo, bili bi produktivniji kada bi mladi ljudi bili zadovoljni i kada bi radili ono štvo vole i žele.

Ovo objašnjenje preuzeto je od Deke.

Post ni na koji način nije sponzorisan.

Posted in lično | 4 comments

Next Page »