Miloje Sekulić

Jel se i vama dešava da vas neko taguje na slici koju okači na FB na se ona pokaže kod vas na wallu?

Pa to je sasvim OK – kad je OK. Recimo kad drugar iz srednje škole koji sad živi u Kanadi skenira fotke od pre 20-tak godinica, postavi na Face pa istaguje drugare.

Nije OK kad neko hoće da propagira nešto (šta god to bilo) pa onda okači kao sliku svoju reklamu, proglas, šta god i onda na njoj istaguje ljude koji imaju mnogo FB prijatelja – ne bi li ih, kad se ova pojavi na vašem wallu naveo da kliknu i vide o čemu se radi.

Ružno je i tako se to ne radi.

U organizaciji Communication director magazina ove godine se četvrti put dodeljuje nagrada za najveća dostignuća u PR struci u Evropi.

Zanimljivo je da ravnopravno sa ostalima, u sekciji Corporate Media, postoje i kategorije Intranet, Blog, Website i Social media.

Danas je krenulo, prijave su ovde, neki su već prijavljeni a finale je 18. novembra.

Primetili ste da se na jelovniku svakog restorana od pre par godina nalaze i “Fileti dimljene pastrmke”? Legenda kaže da se povratnik iz inostranstva iz recimo užičkog kraja razmišljajući u šta da uloži doneti keš prisetio pecanja patrmki u lokalnom potoku u mladosti pa napravio mrestilište i uzgajalište. Bila bi to još jedna propala investicija da uz njih nije nikao i pogon za filetiranje, dimljenje, pakovanje i zamrzavanje. Sledeći mudar potez bilo je nuđenje proizvoda prvo restoranima koji su muku mučili da sve većem talasu osoba koje poste “… sredu, petak i sve postove…” ponude na meniju nešto što će ih kanonski zadovoljiti a koliko-toliko utoliti čežnju za vešalicom ili sačem.

Pošto su stekle pravo građanstva filetirane i dimljene pa spakovane u kese od po četiri polovine, što je taman mera za dobar obrok za dvoje, smrznute pastrmke našle su se kao deo standarne ponude u svim malo većim prodavnicama. Da biste uživali u njima možete da sačekate da se odlede pa da ih pržite u ulju ili bacite na plotnu ili roštilj. Možete i da iskoristite upravo to što su zamrznute, pa time i pune vode.

Za to vam je potreban tiganj sa dobrim poklopce. Može ova fancy providna varijanta sa ventilom za regulisanje isparavanja a može i običan. Zagrejte ulje, smanjite temperaturu ringle, ubacite onako zamrznute pastrmke i začine po želji. Može sve što vam pada na pamet i volite a moj izbor je beli luk u prahu, bosiljak, nešto ljuto i malo vina.  Nemojte da ih solite pre nego što probate kad budu gotove.

Prvo ih pustite da se dinstaju u vodi koju otpuštaju a kad se razlede taman su i kuvane pa sklonite poklopac ili odšrafite ventil i pustite ih da se zapeku. Ostaje vam samo da uživate. Istina je da ovakav način spremanja uklanja dosta od mirisa dima koji inače imaju ali meni prija jer su mi onako nadimljene prejake. Prijatno!

Davnog avgusta 2005. nisam baš bio nešto posebno raspoložen. Previše posla, premalo novca i vremena za porodicu, prijatelje i sebe. O uživanjima da ne govorimo. “Pa kad je već tako”, pomislih “hajde da retke lepe trenutke” zabeležim. Tako je na mojblog.rs nastao “Dnevnik hedoniste“. Pisan je vrlo retko tokom 2005, pa sve ređe i ređe tokom 2006. da bi 2007. napisao par tekstova. Jedan recept i jedna poseta Šarganskoj osmici bili su vredni pažnje, ostalo je bilo više-manje onako… Malo me nerviralo i prlagođavanje njegovog izgleda, čime nisam bio zadovoljan. Sve u svemu od novembra 2007. praktično je mrtav.  Pokušaću da mu povratim život ovde.