Miloje Sekulić

Archive for February, 2011

Novi Bench

Pecu sam upoznao pre … pa ne sećam se koliko sad već ima godina. Bio je to početak novog veka. Tezgario sam pišući vesti za razne IT novine, mahom za blagopočivši COM, da popunim rupu u kućnom budžetu.  Ovo me posle dovelo u neke druge vode od tadašnjih inženjerskih .. ali to nije tema ove priče.

Bilo mi je jako interesantno da čovek koji vodi veb sajt posećuje konferencije za štampu a Petar Gredelj i njegovi saradnici su uveli tu praksu i bili redovni na svim događajima koji su pokrivali teme iz ITja i interneta. Kad bolje razmislim to je bilo prvi put da sam uočio da se redakcija jednog sajta ponaša kao i svi drugi mediji. B92 je ipak nešto drugo, medijska kuća gde se sadržaji za sajt prave od materijala koji služi i drugim kanalima komunikacije u sistemu.

Kad su već tako dobro, strasno i uporno radili nije čudo što je Benchmark dogurao za proteklih 12 godina do ovoga što smo u petak videli. Neću da vam opisujem šta on sada nudi. Iskreno kad mi je Peca u avgustu pričao šta priprema nisam pomišljao da će priča biti ovoliko široka i dobra. Volim iznenađenja, posebno ona pozitivna. Uverite se i vi u ono što pišem.

Posted in događaji,internet u Srbiji | 1 comment

Kako sam video “Montevideo”?

(replika istorijske fotografije u koju se umetnula moja malenkost – gornji red skroz levo)

Da vas neko pita: “U čemu je osnovna razlika između interneta i drugih kanala komunikacije koji su vam na raspolaganju? ” šta biste mu odgovorili?

Pretpostavljam da bi visoko na listi bio odgovor: “Internet nam omogućava da ativiramo ciljnu javnost i da je uključimo u komunikaciju, čak možemo od njih da načinimo i ambasadore našeg brenda i podstaknemo ih da sami šire informacije o njemu deleći ih sa svojim prijateljima”.

To je sasvim OK i potpuno se slažem osim što deluje kao prilično teoretski princip. Kažem ovo iz dva razloga. Prvi je taj što se zaista retko nalazimo u situaciji da učestvujemo u projektima kao deo većih timova koji su neophodni za ono što se obično podrazumeva pod “inegrisanom komunikacijom”. Drugi je taj što lepo zvuči ali zaista nije lako ostvariti pretvaranje pasivnih objekata komunikacije u evanđeliste brendova a to je cilj čije sam ostvarivanje pomenuo kao drugu osobenost interneta. Realno ne uspeva uvek a “isti štos” teško da se može ponoviti dva a kamoli više puta. Mada može da se modifikuje.

Imao sam tu retku priliku, koju samo zaista velike agencije i još veći klijenti mogu da vam omoguće, negde u ovo vreme prošle godine. Okopljeni smo na brifingu povodom planiranog sponzorstva kompanije Coca-Cola snimanju filma “Montevideo Bog te video” praktično iz svih delova McCann grupe. Na linku koji sam vam dao nalazi se samo deo, istina većih, agencija koje čine ovu komunikacionu grupaciju. Saznali smo priču filma i ostale potrebne detalje (snimaju se dva filma i TV serija, kako je zamišljena premijera  promocija, vremenski okvir, itd), dobili materijal i pušteni smo da razmislimo, ne predugo naravno, i da damo objedinjeni predlog. Tek gledajući te desetine i desetine slajdova u Power Pointu a i sada dok pratim realizaciju doživljavam ono što osobe koje se bave treninzima i obrazovanjem generalno zovu “Aha! efekat”. Radi se o situaciji u kojoj u trenutku postanete svesni pravog značenja nekog teoretskog koncepta koji vam je predstavljen, najčešće jer ste ga isprobali u praksi.

U ovom slučaju imam direktnu mogućnost da poredim alate koji stoje na raspolaganju kada su raličiti kanali komunikacije u pitanju i zaista shvatam svu lepotu mogućnosti koje internet pruža. Ne mogu na žalost da pričam o tome šta je sve bilo predlagano jer će se nek stvari tek realizovati a neke i neće uopšte a predstavljaju intelektualno vlasništvo klijenta i onih koji su predlagali i realizuju predloge. Da bi vam ipak malo pojasnio na šta mislim pozivam vas da propratite pažljivo prisustvo kompanije Coca-Cola i njenog proizvoda u filmu i njegovoj promociji. Primetićete logo dobro pozicioniran na bilbordima, sigurno i na špici filma a verovatno ćete proizvode ugledati negde i u samom filmu. Javnite mi gde i kako su plasirani (ako su) jer film još nisam pogledao bezuspešno pokušavajući da izbegnem epidemiju gripa. Ovo plasiranje proizvoda u filmove jako je popularno poslednih godina. Obratite pažnju na proizvode koje glumci koriste, na primer na Samanthin lap top u filmu “Seks i grad 2”, jer se oni nisu tu našli slučajno.  :)

No da sve vratimo mogućnostima koje internet i digitalne komunikacije generalno pružaju. Radi se o tome da možete da uđete u cipele onih kojima se obraćamo i razmislimo o tome šta bi oni želeli, ne da vide nego da, urade vezano za predmet komunikacije na kojoj radimo. U slučaju Montevidea zaključak je bio da bi momci koji se lože na fudbal i koji pogledaju film verovatno poželeli da i oni na neki volšeban način budu ti junaci koji su Srbiji doneli najveći uspeh u istoriji njenog fudbala – treće mesto na Svetskom prvenstvu u Urugvaju. Da postanu deo “Bronzanog tima”. Link koji sam vam upravo dao vodi na aplikaciju koju sam osmislio i koja je od strane tima po izboru klijenta jako lepo realizovana kao podrška u digitalnom svetu njegovom sponzorstvu filmu. Ona omogućava da svoju sliku ubacite i prilagodite po veličini, položaju i boji replici istorijske fotografije koja će biti jedan od najekspoatisanijih kadrova filma. Kada postanete jedan od 11 donosilaca bronzanog odličja u Srbiju fotografju sa natpisom “Coca-Cola mi je omogućila da postanem deo Bronzanog tima” možete da sačuvate, pošaljete prijatelju, stavite u svoj Facebook profil, itd.

Ovo je naravno samo jedno od mogućih rešenja zadatka koji smo dobili prilagođeno prilici i uklopljeno u budžet kojim smo raspolagali. Smatram da je ispunilo preduslove za potvrđivanje obe prednosti koje internet ima nad drugim kanalima komunikacije a koje sam pomenuo u uvodu teksta. Nudi mogućnost i za interakciju i za evanđelizaciju. Ne radi se naravno o potpuno novom konceptu, oni su veoma retki, nego o jednoj od varijacija takozvanih “Face in the hole” aplikacije. Kao što reče Nebojša: “Ljudi vole sve te fore sa slikama”. Koliko će biti uspešno i doprineti vidljivosti ovog sponzorstva može da se izmeri praćenjem parametara kao što su poseta sajtu, brojevi napravljenih fotografija sa slikama posetilaca i, ono što je posebno bitno, praćenjem broja i načina podeljenih fotografija. Napominjem da je i odgovarajuća promocija u narednim danima bitna da bi se ostvario očekivani efekat.

I na kraju ali ne najmanje važno. Aplikacija je mogla da bude i dosta atraktivnija da su postojale sve informacije i malo više vremena da se ispoštuju sve preporuke koju su navedene u jednom od prošlih tekstova. Na primer da sam se pre a ne kada je aplikacija bila gotova posavetovao sa suprugom. Znate li šta je, rečeno fudbalskim žargonom, na prvu loptu zamerila? :)

Posted in internet PR,moji internet projekti | 6 comments

Grašak kao glavno jelo, tribute to Mrva :)

Grašak je opšte poznat kao prilog uz neko meso, najčešče prokuvan na pari uz šargarepu i krompir. On može da bude sasvim dovoljno i lepo glavno jelo ako ga pripremite ovako.

Kesu zamrznutog graška stavite u šerpu i prekrijete sa oko pola prsta vode. Bitno je da ne bude suviše voden. Kuvate ga … dok se ne skuva. Probajte.

U nešto pogodno (šolja, zdelica) stavite malo vruće vode. Razmutite dve-tri kašike sojinog mleka u prahu. Dodate isto toliko nautovog brašna, začine koje volite (dobitna kombinacija je morska so, suva mirođija i beli luk u prahu), malo maslinovog ulja a vrhunski će biti ako dodate i malo umeboši sirćeta.

Kad je grašak skuvan dodate mu ovu smesu, promešate i isključite ringlu i ostavite da krčka. Promešate povremeno. Ceo štos je u tome da što više vode ispari, nautovo brašno se lepo skuva i dobije pravi ukus a da sve ne zagori. Ovo se uči samo metodom “probaj i pogreši”.

Ovako spremljenom grašku fale samo vitamini pa vam je ostalo da još spremite salatu i uživate. :)

Na žalost onih koji su bez partnera pravi ukus graška se postiže samo kad se začini sa dosta belog luka. :( Nama koji smo u braku to nije prepreka. :)


“Grašak” – jedna od legendi srpskog (i šire) interneta

UPOZORENJE: Video (u stvari audio snimak telefonskog malteretiranja) sadrži veoma vulgarne delove. Slušate ga na vlastitu odgovornost i nemojte ništa da mi zamerate. Posle ovakvog uvoda siguran sam da ćete ga svi odslušati a ako vas zanima kako je nastao pogledajte tekst u nastavku. :)

U davna vremena razvoja domaćeg interneta, pre jedno deset godina, izvesni Mrva je bio neprikosnoven u delu Flash sajtova i to onih namenjenih estradi. Radio je za grupu Luna, agenciju KModels (da, da vlasnice Katarine Rebrače) itd. Sjano je kombinovao zvuk i sliku, radio pored toga i digitalnu montažu video spotova…
Bio je poznat po noćnom radu. Počinjao bi u kasno popodne i radi do 5-6 ujutru. Onda bi išao na spavanje, budio se oko 15, išao na doručak u fancy kafiće gde su mu se okupljale mušterije .. pa ponovo na posao.

U potpunom ludilu jednog jutra posle završetka posla odlučio je da se “zabavi” tako što će nekoga zezati telefonom. Uzeo je telefonski imenik, pronašao (po njegovim rečima) jedno zanimljivo prezime, okrenuo broj, izrekao čuvenu rečenicu “Mene treba grašak”, uključio snimanje… i napravio napoznatije zezanje preko telefona u Srbiji i šire. U narednih nekoliko meseci dok nije otišao na odmor bukvalno svakog jutra je okretao isti broj, ponavljao istu rečenicu i bio obasut salvama potpuno istih psovki. Slušao sam originalne, nemontirane snimke i znate šta je zanimljivo? Na prvim snimcima čuje se da telefon zvoni nekoliko puta dok se bunovni čovek ne javi. Na kasnijim snimcima javlja se posle prvog zvuka zvona, potpuno probuđen i spreman da ispali rafal psovki.

Mrva, zbog duga državim koji nema veze sa graškom, nije fizički sa nama ali je tu na FB pa kao da jeste. Njegove galerije smešnih slika i kako kaže “zajebancija” ulaze u FB legendu.

Posted in kulinarstvo i gastronomija | 3 comments

Projekat: Team Rockrs – 2011 Mongol Rally

Par dana pred Novu 2010 godinu dobijem na FB poruku čiji je dan deo glasio: “Vozeći po snegu pre neki dan 3h od NS do BG imao sam dovoljno vremena da razmišljam kako da ispromovišem svoj sajt, a usled loših uslova palo mi je na pamet da putujem do Mongolije, twitujem, blogujem i manje-više probam da preživim.”

Poželeo sam čoveku sreću da prvo uspe da se organizuje za ovaj put a potom i da ga preživi. Ipak je Mongolija nešto dalje nego NS od BG makar išaoi starim putem.  Na kraju, ali ne poseldnje po redu da uspe da nađe sponzore u (prošloj) kriznoj godini.

Juče mi stiže link na sajt projekta do čijeg je početka ostalo malo više od 154 dana. Vidim da je priča poprilično napredovala. Put bi trebalo da se odvija trasom (kako piše na Twitter nalogu) “From Prague to Ulan Bator, via Belgrade, Zagreb and 15 other countries”. Na moju veliku žalost izgleda da se ipak neće ići Yugom ali mislim da je to razumna odluka. Ne samo da bi se polovno sanitetsko vozilo ostavilo o Mongoliji, što je jedan od humanih aspekata cele priče, nego i da bi se poštovalo upozorenje iskazano pošalicom “Ko vozi Yugo ne živi dugo”. :)

Šalu na stranu projekat jeste sam po sebi zanimljiv ali se meni jako dopao sajt koji ga prezentuje. Mislim da na sebi ima sve što  bi jedan sajt koji služi kao podrška offline projektu trebalo da ima pa može da posluži kao školski primer kako takve stvari treba da se rade.

Da su ljudi ozbiljni govori i podatak o dosadašnjoj medijskoj pokrivenosti. Vreme je i da ga i internet zajednica, čiji je deo i srpski član tima, podrži. Ako ništa prvi put ćemo biti u prilici da na FB pratimo u real time avanturu jednog našeg drugara.

Posted in internet u Srbiji | 1 comment

Dvosekli mač

Prošle godine pred Dan zaljubljenih fabrika slatkiša (ako se dobro sećam a nije ni naročito bitno za priču) je osmislila cool akciju na Facebook-u. Ljubavni parovi su pozvani da postave svoju sliku na Fan Page a par čija slika dobije najviše lajkova dobija nagradu. Jednostavno, čisto i efektno. (Fejs je tada još dozvoljavao ovakav vid igara, sad ih sankcioniše).

I sve je bilo sasvim OK, iz ugla priređivača, dok par gay aktivista nije postavio svoju sliku na kojoj se vidi kako se u nekom od homoseksualnih rajeva, na kongresu u Holandiji valjda, opušteno grle na ulici. Normalno da ih je gay zajednica podržala i da su imali najviše lajkova. :) Zaista ne bih želeo da sam bio u koži onih koji su odlučivali o valjanosti konkursa. :( Razumete na šta mislim? Srbija, gay prava, ljubavni par istog pola, jeste normalno, nije normalno, itd… ali nećemo u tom pravcu. Ovaj post nije namenjen raspredanju teme o ljudskim pravima te ću takve komentare brisati da se ne bi rasplinjavali.

Kapirate da je takva situacija “kriza u najavi”. Ako dodele nagradu i promovišu dobitnike organizatori navlače na glavu gnev protivnika a ako ne dodele obećanu nagradu navlače na glavu gnev onih koji podržavaju istopolne veze. Gadna situacija.

Zašto vam uopšte pričam ovu priču? Društveni mediji (Društvene mreže su jedan njihov deo) postale su “rajska bašta” u koju bi svi da uskoče i odaberu po neki slatki plod publiciteta koji 2.5 miliona, ili koliko ih već sada ima, Facebook profila koji u odrednici imaju “Srbija” obećavaju. A gde su ostale mogućnosti? Samo oprezno! Users Generated Content je dvosekli mač. Zato kad smislite super cool ideju pustite da prenoći. Znam da to nije lako u vreme krize, grabljenja poslova, kratkih rokova, smanjenih budžeta. Bolje izmerite dva puta, konsultujte ljude potpuno van struke, jer oni će biti ti koji treba da se prime ili ne na aktivaciju, organizujte fokus grupu, …, pitajte za mišljenje kumu ili ženinog brata. Ne budite zaljubljeni u svoju maštovitost, kreativnost, poznavanje medija… može da vas košta. Ako ne materijalno i reputaciono ono bar živaca ili propuštene prilike da aktivacija bude još efektnija i rezultat bolji. Znam o čemu pričam jer pričam iz iskustva.

Kad sve ovo odradite i kad se produkcija završi i krene promocija pravi posao tek počinje. Moderacija, moderacija i moderacija! Ako može, a trebalo bi, 24 sata dnevno. Ne košta previše da angažujete nekoga da privremeno bdije umesto vas, čak i u sred noći, da vam se ne desi kao našoj konkurenciji… dobro neću o tome :) Da bi moderacija bila moguća neophodna su jasna, nedvosmislena, primenjiva i vidljivo istaknuta pravila. Oni koji ih prekrše budu diskvalifikovani i nema ljutnje. Da bi do takvih pravila došli potrebno je vreme i koncentracija uz pretresanje svih mogućih scenarija i, opet napominjem, ukrštanje mišljenja, pogotovo onih koji u procesu osmišljavanja ne učestvuju. Da društveni mediji i aktivacije na njima ne postanu bumerang, jer su u svakom slučaju dvosekli mač. Mislite o tome pre nego što posegnete za njima kao alatom! :(

Da se vratimo na početak priče jer se sigurno pitate šta je uradila fabrika …recimo slatkiša. Sasvim po pravilima, u kojima nije pisalo ništa o obaveznoj razlici polova koji čine ljubavni par, proglasili su pobednicima par koji je imao najviše lajkova, obavestili porukama o tome sve učesnike…. i, sasvim po pravilima, jer nigde nije pisalo da će ga sačuvati, izbrisali Fan Page. Ostaje nam da nagađamo da li je gay par učestvovao u nagradnoj igri zbog par kilograma čokolada ili da bi svoju pobedu kasnije iskoristio u aktivističe svrhe. To generalno nije ni važno za ovu priču. Važna je glavobolja i neprospavana noć svih koji su u osmišljavanju i sprovođenju nagradne igre učestvovali. Zato dobro promislite unapred. Struka nam je i tako dovoljno stresna da ne treba sami sebi da komplikujemo zalećući se za naizgled sjajnom idejom. Neka neko stavi na glavu crni šešir i promisli o tome šta bi sve ljudima moglo da padne na pamet. Neka bar pokuša. :)

Posted in internet PR,teorija&praksa | 8 comments

Next Page »

partners:

Innovation can be very high priced and it is typically intelligent not to be the first in launching a remedy that hasn't been proved. A business which is running a business vital mission must think about this value. An airplane company for louis vuitton usa outlet case in point could use it, Neverfull Louis Vuitton so do hospitals, or pharmaceuticals.

Women love designer handbags business women louis vuitton luggage set love bargains. There are numerous internet vendors who give louis vuitton monogram a fabulous variety of louis vuitton usa outlet genuine designer handbags at discounted prices. The wide array of designer merchandise offered by Brands Boutique carries a wide array of handbags produced by Hermes, Dolce & Gabbana, Dior, Diesel, Chloe, Chanel, Burberry, Balenciaga, Armani and others. Is louis vuitton usa outlet certified translator different from Official translator?Please ask the Government official to give reference of official translators, this means the Government has appointed Officials who specialize in translation to help the public who require translation. Backlinking strategies can be easy and fun and the web page operator who cheap oakley sunglasses is performing on obtaining additional backlinks for his internet site can louis vuitton usa outlet master new things, meet new people, and have a incredible quantity of pleasurable carrying out some thing that was once a louis vuitton usa outlet chore: making backlinks.

That's all it is.