Miloje Sekulić

Archive for July, 2011

Studenti u kasarni


Inspirativna okolina za učenje

Za sve nas koji smo u “onoj Jugoslaviji” služili vojni rok u JNA Banja Luka je bila mitsko mesto zbog tri stvari. Oni koji su se vraćali “iz vojske” u svoje gradove pričali su o ljupkom gradu koji je potpuno obrastao u zelenilo koje se redovno održava, prelepim devojkama kojih ima nekoliko puta više od muškaraca i ogromnim kasarnama u kojima su bile baze tenkovskih jedinica i iz kojih se kretalo na manevre na Manjači gde su se “gaće krvarile a noge otpadale od marša”.


Rektorat Univerziteta u Banja Luci u bivšoj spavaonici

Nema više Jugoslavije, ni JNA, prošao je i rat u Bosni, završio se Dejtonskim sporazumom i popriličnom demilitarizacijom. Ogromne kasarne u Banja Luci, koje su kao i sam grad utonule i zelenilo, postale su suvišne i pripale gradu. Na mestu jedne je nastalo stambeno naselje a druga je data Univerzitetu da u njoj gradi svoj Kampus i postepeno sve fakultete i studentske domove prebaci tamo.

Posetio sam juče prijatelje iz NVO CARD koji jedini imaju kancelarije unutar Kampusa, u lepo preuredjenim barakama u delu Centra za studentsko preduzetnistvo. Nestvarno deluje posle mnogo godina biti u staroj kasarni JNA. Sve su one bile više-manje iste. Ogroman prostor, “pista” za postrojavanje, “spavaonice” udaljene jedne od drugih (valjda zbog bombardovanja), unutrašnje saobraćajnice i ogromno drveće. U jednom trenutku učinilo mi se da sam video vojsku kako beskonačno, iz generacije u generaciju, brezovim metlama čisti opalo lišće. Kad malo razmislim toliko drveće po kasarnama je sigurno služilo da bude dovoljno lišća koje treba skupljati jer je dobo poznato “Vojnika (kao i ženu) treba uvek nečim zaposliti da mu ne padaju gluposti na pamet”. :)


Ovde su se nekada servisirali tenkovi

Studenti nisu besposleni samo ih nema, čast izuzecima, u Kampusu jer je na fakultetima letnji raspust. Još malo i eto septembarskog ispitnog roka kada će njihova graja da ispuni ovaj prostor. Kao što moj drug Miki kaže “Neverovatno je dobra energija ovde i odlični uslovi za rad”.

Posted in lično | 8 comments

Izbori se bliže…

… hoće li izborni štabovi izaći iz ustaljenih, dosadnih šema? Možda nas obraduju nečim ovakvim?

Sudeći po današnjem tekstu gde se opet spominju TV reklame i bilbordi kao vrhunac angažovanja na polju političkog marketinga čini se da neće. :(
Ostaje nam da se nadamo da će mladi aktivisti iskoračiti napred, bar za prsa.. :)

Posted in promocija | 6 comments

Biće posla a biće i para!… Samo kada?


Sliku sam klepio ovde. Nije loš tekst

Ivan Rečević i Ivan Brezak Brkan su pre par meseci ćaskajući na Twitteru izveli zanimljivu računicu. Podelili su novac koji se u Srbiji i Hrvatskoj utroši na marketinške aktivnosti na internetu sa brojem korisnika. U marketinške aktivnosti su uvrstili sve vrste oglašavanja koje mogu da se pohvataju, sem malih oglasa, dodali tu social media managemet pa čak i izradu aplikacija i sve to na gomili podelili sa nekim od relevantnih procena broja korisnika. Ne bi se sad udubljivao u metodologiju analize jer si Ivan&Ivan ljudi koji znaju šta rade i imaju informacije. Bitne su mi cifre do kojih su došli.

Dame i gospodo na marketinške aktivnosti na internetu po glavi korisnika u Srbiji se potroše godišnje 2 EUR a u Hrvatskoj 10.

I to vam je to. Da li je malo, mnogo ili taman? To ostavljam vama da cenite, treba ovaj tekst uostalom i da ima neki komentar, zar ne? Šalu na stranu ovo me jako podseća na legendarnu priču iz teorije marketinga o dva prodavca cipela koja su došla u neku zemlju gde domoroci hodaju bosi. Jedan je poslao telegram: “Vraćam se prvim brodom, ovde niko ne nosi cipelе” a drugi: “Ostajem i otvaram prodavnicu a  šaljite brod pun cipela jer [pogađate naravno poentu] svi su ovde bosi”.

To vam je to dragi moji ako se bavite internet marketingom u Srbiji. Čast izuzecima ali su mahom svi bosi. Ne kažem to ja, to govore cifre. Onih famoznih oko 3% koji se odvoji za online od marketinških budžeta. (Da je i 4 ili 5 ne bi bilo puno razlike).

Činija je dakle prazna pa se upitajte šta nam je činiti, otvarati pekare ili čekati? To je naravno sasvim lična odluka pre čijeg donošenja ne bi bilo loše da se malo raspitate šta se dešava u okruženju. Ako pripadate struji koja smatra da smo jedinstveni pod kapom nebeskom sačekajte da nam pripadne carstvo nebesko a ako shvatate da smo neka vrsta statističke greške na globalnom tržištu i da nam se dešavaju iste stvari kao u okruženju, samo što ih svojom glupošću usporavamo, nastavite da čitate.

Pod pretpostavkom da znate kakva je situacija kod nas prenosim vam par utisaka iz okruženja. Situacija koja je sada tamo preslikaće se i kod nas, pitanje je samo kada. U Hrvatskoj trenutno postoje dve vrlo jake firme koje se primarno bave razvojem FB aplikacija i social media managementom (u daljem tekstu SMM-om) iStudio i Drap. Posla ima toliko da su razvili i svoje alate za javno praćenje dešavanja na FB FP. Društveni mediji, koji odnedavno postoji i u našoj verziji, je projekat iza koga stoji iStudio a Social Sense je alat koji je razvio Drap. Ima naravno i više manjih firmi koje rade to isto. Sem toga na tržištu je i firma koja je isključivo bavi SMM-om i kreiranjem online sadržaja “Jasno i glasno” [kad se zezamo volimo da ih zovemo "Slasno i masno" :) ]. Pričam o regularnim firmama, koje posluju “na belo”, imaju nekoliko zaposlenih i žive od društvenih medija. Kad popričate sa momcima vidite sliku Srbije, samo što je to kod njih prošlo vreme. Neznanje, nezainteresovanost, .. ubeđivanje da je internet a posebno društveni mediji dobra stvar, da prisustvo na njemu ima efekte koji su jasno iskazljivi i lako merljivi, da je odnos uloženog i dobijenog dobar ako ne i bolji nego kod klasičnih medija, .. da aktivnosti treba da budu kontinuirane, .. da ima razloga zašto to treba da rade posvećeni profesionalci a ne da “puštanje nečega na FB FP i Twitter” treba da bude još jedna od, najčešće zadnjih, briga brand managera…. I tako dalje i tome slično. Poznato zar ne? To je u Hrvatskoj istorija, kod nas realnost.

Hajdemo još dalje recimo u Austriju. Upoznao sam pre par nedelje ekipu njihove vodeće SMM agencije. Tema je bila sagledavanje situacije na našem tržištu radi određivanja vremena i načina njihovog dolaska na tržište Srbije. Oni su počeli sa radom pre tri godine i bili prva SMM agencija u Austriji. Danas su jedan, istina najbrojniji, od preko 200 što timova što “one man show” agencija koje se time bave. I lepo im ide. Kada će ući na ovo tržište? Kada bude dovoljno razvijeno da potencijalna zarada može da opravda tu investiciju. Do tada pratimo dešavanja i pripremamo prvi pilot projekat . Ovde za sada nema tržišta za isključivo SMM agenciju. Pre nego što u komentarima počnete da nabrajate neke od dva ili tri imena privrednih subjekata koji se time na ovom tržištu bave razmislite dobro i doći ćete do zaključka da su to ili delovi većih agencija, ili se uz SMM bave i drugim aktivnostima na internetu (prave micro sajtove, rade zakup medija za klijente ili postavljaju tekstualne oglase, programiraju, dizajniraju, itd) ili to mahom ne rade na tržištu Srbije. Na žalost tako je sada stanje stvari.

Šta nam je činiti? Talasati, talasati, talasati…! Uvek, svuda i u svakoj prilici a posebno kada su oko vas osobe koje raspolažu marketinškim budžetima kompanija-brendova-partija-NVO-crkava-poznatihličnosti-dopišipoželji ističite i ponovo ističite šta se sve na internetu može i kakve to efekte ima. Kontaktirajte prijatelje novinare, odvedite ih na piće i pričajte o mogućnostima interneta. Napravite ponudi vaših aktivnosti, napišite šta ste radili i kakve je to imalo efekte i podelite to. Napišite studije slučajeva vaših uspešnih online kampanja i dajte da podelimo… Stvarajte sami tržište za to što volite i znate da radite. Ako mi to ne uradimo niko to neće raditi umesto nas. Onih 10 EUR potrošenih na online marketing po korisniku interneta iz Hrvatske nisu nedostižni kao ni 200 agencija koje rade SMM u Austriji. To su manja, mada istina i bogatija tržišta od našeg. Pitanje je vremena kada će se do tih brojeva doći. Ono može da bude kraće ili duže a na nama je dobrim delom da ga skratimo. Pekaru možemo da otvorimo uvek. Za to treba samo novac. Sve ostalo se dobija u paketu.

Posted in internet u Srbiji | 8 comments

Preporuke Digitalnoj agendi

Slika je uzeta odavde.

Pre par dana entitet u okviru državne administracije koji na internetu zovemo, a i on se odaziva na ime, Digitalna agenda (pun naziv je Direkcija za digitalnu agendu) oglasio je konkurs čiji je pun naziv “Javni poziv za učešće u programu podrške projektima promocije i popularizacije elektronskih komunikacija i informacionog društva”. Suština konkursa bila je u rečenici “Predloženi projekti u okviru ovog javnog poziva moraju predstavljati organizaciju konferencija i drugih događaja koji doprinose promociji i popularizaciji elektronskih komunikacija i informacionog društva.“. Učestvovao sam u tom konkursu kao i drugih oko 65 pojedinaca/timova. Po završetku konkursa pojavilo se po internetu više diskusija u vezi sa njim a prvenstveno je iskazano čuđenje brzinom od oko 24 sata za koje vreme je odlučeno koji će se projekti finansirati. Ono nije da ne prija brzina reakcije državne adinistracije ali odnos 24 sata i 65 prijava je istaknut kao začuđujući. Posebno je iritirajuća bila činjenica da oko 50% prijavljenih radova nije odgovorilo uslovima raspisa. Objašnjenje koje je usledilo na sastanku sa predstavnicima Digitalne agende glasilo je “Tražili smo prvenstveno predloge konferencija a onda i drugih događaja pa pošto je došlo mnogo predloga konferencija sve ostalo smo u startu odbacili” [citat po sećanju].

Par dana posle objavljivanja rezultata zakazan je jutarnji sastanak u DA na kome se govorilo o proteklom i najavljeni budući konkursi. Sastanak je zakazan u ponedeljak oko podneva a održan u utorak od 9 do 10 časova pa su osnovane kritike osoba koje nisu iz Beograda a zainteresovane su za temu. Ljudima je jednostavno bilo teško da se na brzinu izorganizuju a iz Niša ili Vranja baš i nije zgodno stići u 9 časova u Beograd.

slika sa jutrenja u DA ukradena je odavde

Tokom jutrenja u DA sam izneo predlog za koji mislim da će unaprediti proces budućeg predlaganja i odabira projekata koji će se finansirati. Nisam siguran da se uopšte dobro čuo (sedeli smo na otvorenoj terasi ispod klime koja je brujala) pa koristim mogućnost objave na blogu da ga ponovim.

Pošto iz iskustva znam da ovakvi postupci obično izazovu neke više-manje negativne komentare da odgovorim odmah na par uobičajenih. Da se ne mučite pišući komentare.

On hejtuje. Hejtovanje je po mom mišljenju neosnovana kritika bez iznošenja predloga kako da se nešto unapredi.

Lako je kritikovati i predlagati na blogu, hajde ti uradi nešto! Kako da vam kažem, ponešto sam i uradio. Mahom volonterski.

Žao mu je što mu projekat nije prošao! Naravno da jeste, uz potpunu svest o njegovim manama (i vrlinama naravno). Vreme je najvredniji resurs koji imam. Ne želim više da ga trošim na konkurse kod kojih će 50% predloga promašiti temu.

Piše ovo jer ima interes. Da naravno, ako odgovaram na javni poziv pa time ulažem rad i vreme imam i interes da moj projekat bude odobren. Ako pravila takmičenja budu preciznija lakše je učestvovati. Ili odlučiti da ne učestvuješ.

 

Ako smo razrešili osnove nedoumice u vezi sa predlogom da ga konačno i napišem. Jednostavno je, treba samo primeniti marketinški pristup. To konkretno znači da pre objavljivanja narednog konkursa treba odrediti i u raspisu konkursa jasno naznačiti:

  • ciljnu grupu kojoj bi aktivnosti koje će biti finansirane bile namenjene,
  • ciljeve koje aktivnosti koje će biti finansirane treba da ostvare,
  • način merenja postignutih ciljeva.

Ništa komplikovano zar ne? Ako će se već ulagati [a odlučeno je da hoće] neki novac u podršku “… projektima promocije i popularizacije elektronskih komunikacija i informacionog društva” a ne u sapun u bolnicama ili u slanje talentovane dece na međunarodna takmičenja iz recimo fizike hajde da bude jasno definisano šta se tim želi postići i kako će se efekti meriti. To vam uostalom, ako ste u realnom poslovanju, traži svaki klijent.

Kada dobijete poziv da predložite recimo plan PR aktivnosti klijent vam ne kaže “Hej želimo konferenciju za štampu i dva pojavljivanja direktora u jutarnjem progamu a vi nam predložite mesto za KZN, teme i na kojim bi televizijama trebali da gostujemo (shodno tome i kako da to postignemo)“. On kaže “Hej izbacujemo novi tip kredita, želimo da za njih saznaju ti i ti…“. Naravno bez onog hej na početku. Ako ste ikada gledali brif multinacionalki koje proizvode robu široke potrošnje znate na šta mislim. Ne oni vam ne kažu “Hajde dajte predloge pa ćemo da biramo šta nam se svidi, a za šta smatramo da je u interesu Srbije” [citat po sećanju]. Ako ste branili svoje predloge pred brand i communications managerima multinacionalki onda tek znate o čemu pričam.

Da li je to što predlažem komplikovan posao? U suštini nije. Postoje naime dva dokumenta, dve strategije usvojene od strane nadležnih organa ove zemlje i objavljene u Službenom glasniku, koja zajedno sačinjavaju Digitalnu agendu za Srbiju za čije sprovođenje u život je ova Direkcija zadužena. U jednom od tih dokumenata se kaže i da “…razvoj informacionog društva treba usmeriti ka iskorišćenju potencijala IKT za povećanje efikasnosti rada, ekonomski rast, veću zaposlenost i podizanje kvaliteta života svih građana Republike Srbije.” Kao bitna rečenica ona je istaknuta i u tekstu pomenutog poziva a tu se mogu naći i nazivi osnovnih dokumenata na kojima se Digitalna agenda zasniva. Time je moj predlog beskonačno lako sprovesti u delo. Pre nego što se objavi naredni konkurs potrebno je samo zapitati se koji od ova četiri zadatka aktivnost koja će se finansirati treba da ostvari i koji je način da se izmeri da li je zadatak ispunjen. Onda neće biti potrebno da se preciziraju alati (konferencije, događaji, veb sajtovi, informacioni sistemi, baze podataka, edukacije, itd) nego rezultati koji primenom nekih alata treba da se postignu. Svaki dobro postavljen rezultat samim svojim opisom daje već odgovor o načinu na koji će se meriti.

Ukoliko stvar bude postavljena na taj način bićemo korak bliže da izabrani projekti budu “..dobri za Srbiju…[citat po sećanju objašnjenja po kojim se kriterijumima projekti biraju koje je dato na jutrenju u DA]” a bićemo i korak dalje od citata: “Sometimes we know we have to do something. It may be hard to pinpoint why, but we’ve got this feeling that we’ve just got to do it.” kojim počinje tekst iz koga sam uzeo ilustaciju.

Primer

Tekst iz kog sam uzeo sliku nema nikave veze sa ovim o čemu pišem.

Suština priče je u tome da ne treba mešati “..grandams and frogs”. Održavanje konferencija nije cilj, to je alat. Ni poseta konferenciji određenog broja osoba, makar ih i targetirali prema određenoj ciljnoj grupi, nije cilj. Cilj je akcija koju će te osobe sprovesti posle prisustva konferenciji a posle nekog vremena treba izmeriti da li se to i desilo.

Ako na primer Direkcija za digitalnu agendu fokus svog rada premešata ka popularizaciji elekronske trgovine onda je:

  • cilj Otvaranje toliko i toliko PROFITABILNIH online prodavnica ili uvođenje sistema za elektronsku trgovinu u toliko i toliko poslovnih subjekata
  • ciljna grupa Vlasnici, direktori… poslovnih subjekata koji imaju nešto (realna ili virtuelna dobra) da ponude kao predmet ovakvog načina poslovanja
  • način merenja Kad imate ciljeve definisane kroz brojeve lako je izmeriti njihovo ostvarivanje

Kada se zadatak na ovaj način postavi, a postavi se i ciljevi odrede na osnovu analiza koje se urade pred objavljivanja javnog poziva, na predlagačima je da daju svoje viđenje alata kojima će se ciljevi ostvariti. Hoće li to biti portal gde možete elektronsku prodavnicu da otvorite na klik miša, brošure, predavanja i prezentacije, PR kampanja, konferencija i tako dalje i tome slično (najbolje je naravno objedinjeno) generalno je nebitno onome ko aktivnost finansira. Bitno je da ga predlagači ubede da će postavljeni cilj ostvariti u postavljenim okvirima i da se izvrši monitoring, uz transparentno uključivanje javnosti od čijeg se novca na kraju krajeva sve ovo finansira, da li je obećano i ostvareno.

Napomena: Predlozi iznešeni u ovom posto možda deluju komplikovani za realizaciju ali su u suštini samo pitanje metodologije sprovođenja javnih poziva a njihova realizacija je organizaciono-tehničko pitanje pa samim tim ne bi trebalo da privuku veću pažnju niti da izazovu burniju diskusiju.

Ono što bi svakako trebalo da privuče pažnju prvo internet zajednice (šta god to bilo) a potom i medija je činjenica da država ulaže ozbiljan novac u promociju i popularizaciju elektronskih komunikacija i informacionog društva. Deset godina profesionalno pratim ovu oblast i ovo je koliko se sećam prvi put da se u značajnijem obimu odreši državna kesa ovim povodom. To je za svaku pohvalu i nadam se da sam ovim postom makar malo pomogao. Takođe se nadam da će prvenstveno blogeri i drugi više-manje profesionalno zainteresovani za ovu oblast doprineti popularizaciji napora Digitalne agende, omogućiti svojim aktivnostima da se o ostvarivanje ciljeva koji su navedeni u strategijama više sazna i da će to, uz malo Božije pomoći, dopreti do klasičnih medija. Za sada je u njima vrhunac dešavanja koje treba ispratiti bizarna vest o ukidanju Vook Jeremic Twitter naloga. Može novinski papir i bolje da se upotrebi.

Posted in internet u Srbiji | 20 comments

Ručak na +40


Kada je vreme kao jučerašnje ne treba vam mnogo kalorija. Nešto lako, salatasto i povrćasto i dosta vode sasvim su OK obrok.

Možete recimo da uzmete plavi palidžan, isečete ga na deblje kolutove i ispečete na, pa recimo skoro potpuno suvom tiganju ili na plotni na koju ste stavili alu foliju. Đjavo je u svemu pa naravno i u ovome u detalju. Treba mu malo ulja, sasvim malo, da bi dobio lepu koricu i bio ukusniji. Pažnja! Zbog svoje strukture može da popije ulja ne možete da verujete koliko. Zato ga pre pečenja ili namažite lagano prstima maslinovim uljem sa obe strane ili koristite raspršivač ulja. Bile su svojevremeno da se kupe u Maxiju flašice od dva deci ulja sa raspršivačem na vrhu. Mogu da se pune kad ga potrošite.

Patlidžan pečete sa obe strane dok ne potamni. Onda ga odložite sa strane i začinite. “Provansalska” mešavina je moja omiljena ali svaka kombinacija trava radi posao. Treba ga ostaviti malo da odstoji jer se opusti pa je još bolji. U međuvremenu nasečete hladan paradajz i pomešate recimo krem sir sa 0 kalorija sa malomaslinovog ulja i začinima. Ukusno, osvežavajuće, niskokalorično i vrlo jeftino.

Možete da jedete sami ili da obradujete ženu odnevši joj ručak na posao. Možete i da podelite sa prijateljima. Biće danas izgleda opet vrućinčina, zato trk na pijacu po patlidžan i … uživajte! :)

Posted in kulinarstvo i gastronomija | 4 comments

Next Page »

partners:

Innovation can be very high priced and it is typically intelligent not to be the first in launching a remedy that hasn't been proved. A business which is running a business vital mission must think about this value. An airplane company for louis vuitton usa outlet case in point could use it, Neverfull Louis Vuitton so do hospitals, or pharmaceuticals.

Women love designer handbags business women louis vuitton luggage set love bargains. There are numerous internet vendors who give louis vuitton monogram a fabulous variety of louis vuitton usa outlet genuine designer handbags at discounted prices. The wide array of designer merchandise offered by Brands Boutique carries a wide array of handbags produced by Hermes, Dolce & Gabbana, Dior, Diesel, Chloe, Chanel, Burberry, Balenciaga, Armani and others. Is louis vuitton usa outlet certified translator different from Official translator?Please ask the Government official to give reference of official translators, this means the Government has appointed Officials who specialize in translation to help the public who require translation. Backlinking strategies can be easy and fun and the web page operator who cheap oakley sunglasses is performing on obtaining additional backlinks for his internet site can louis vuitton usa outlet master new things, meet new people, and have a incredible quantity of pleasurable carrying out some thing that was once a louis vuitton usa outlet chore: making backlinks.

That's all it is.