Miloje Sekulić

Archive for September, 2011

Da li bi i za šta angažovali konsultanta?

Šta rade konsultanti? Savetuju!
I to bi bilo to za ovaj blog post, nastavite da uživate u nedelji. :)

U srpskoj poslovnoj zajednici a posebno na internetu često se termin “konsultant” koristi sa blagim ili snažnijim pežorativnim (posprdnim) tonom. Uzrok toga vidim prvenstveno u nepoznavanju uloge konsultanta, načina našeg rada, razloga za angažovanje konsultanata, načina odabira konsultanta i očekivanih efekata angažovanja konsultanta. [Posebna priča je to što većina internet konsultanata koje znam, uključujući i mene, ne obavlja svoj posao isključivo po konsultantskom principu nego radi i operativno, jer je tržište konsultantskih usluga nerazvijeno, pa to stvara dodatno zbunjivanje.]

slika je ukradena odavde, tekst nema nikave veze sa ovom temom i priglup je

Ako ste ipak nastavili da čitate došli ste do odgovora na pitanje “Šta radi i čemu služi konsultant?”. Metafora je uvek naravno najbolji odgovor.

Pre nekoliko godina radio sam kao direktor i glavni i odgovorni urednik “e magazina”. Papirno izdanje, poslovni mesečnik. Bila je to ozbiljna priča, podaci Strategic Marketinga su pokazivali dve godine za redom da smo najčitaniji poslovni magazin u Srbiji. Vlasnik je bio izvesni gazda Žika “self made businessman” koji se upornim radom, fanatičnom posvećenošću i uz poznavanje ljudske (balkanske) psihologije vinuo u neslućene visine poslovnog uspeha. Ne bih sada o uslovima pod kojima se radilo, šta reći osim “Srbija!”. Pričamo jednom tako Žika i ja o magazinu i ja onako više u šali upitam “Da li bi ti možda platio nekoga da te savetuje” pominjući usput drugara koji je pozavršavao neke preozbiljne poslovne obuke i radio u izdavaštvu. Žikin odgovor me iznenadio i naterao na razmišljanje: “Bi što da ne, jeftinije mi je da platim nekoga ko zna da me posavetuje nego da provaljujem fore sam. Nego jel’ zaradio taj tvoj neke pare u izdavaštvu, mislim, platiću za savet samo boljeg od sebe”.

I to vam je suština konsultantske priče. Konsultanti naime nisu viša bića sa planete Kripton koji će vas prosvetliti čudesnim uvidima. To su ljudi koji u nekim oblastima imaju znanja ali prvenstveno imaju iskustvo. Ako hoćete profesora i cilj vam je diploma upišite neku školu, kurs, specijalizaciju, MBA. Ako hoćete da unapredite svoje poslovanje ili neki njegov deo (prodaja, logistika, komunikacija, odnosi sa okolinom, vođenje tima, dopišite šta mislite da vam treba.. ) logično rešenje je da unajmite i platite nekoga ko je kroz dileme koje imate uspešno prošao, ima dobru reputaciju u oblasti koja vas zanima a ona se stiče kroz dokazljive rezultate. I to je to. Neophodno bi bilo i da ume da prenese znanje i iskustvo a jako dobro ako je upoznat sa konsultantskim alatima jer ga to čini efikasnijim. Ali u suštini od konsultanta nećete dobiti ništa do čega i sami ne možete da dođete.

Ako se pitate zašto biste to radili, zašto bi plaćali kada do tog znanja i iskustva možete i sami, ili vaši zaposleni, da dođete kroz neko vreme odgovor je upravo – vreme. U konkurentnoj privredi brzina, efikasnost i kvalitet znače novac. Zapitajte se u kakvom okruženju vi poslujete (a njega i sami stvarate) pa onda odlučite treba li da unajmite nekoga od koga ćete u kratkom vremenu dobiti koncentrat, angažovati ga zbog onoga što je postigao i platiti jer su vam jasno predstavljeni efekti koje ćete imati.

Gazda Žiku je zanimala zarada pa je kao mogućeg konsultanta pomenuo Roberta Čobana. Logičan izbor ako se bavite izdavaštvom i profit vam je fokusu razmišljanja jer ste vlasnik izdavačke kuće. Dečko koga sam mu pomenuo kao konsultanta ne radi već odavno u izdavaštvu.

Koga biste vi i u kojoj oblasti angažovali kao konsultanta?

 

Posted in Tips & Tricks | 25 comments

Prodao si se!


Ponadali ste se da ću da opljujem Dedu što je uzeo keš od sponzora za svoj put na Web Fest i tokom puta ih reklamira?

Žao mi je ako vas možda razočara ali meni se način na koji on promoviše svog sponzora&klijenta dopada. Ko voli i prati Dedin način pisanja leži mu ovaj Blogerski Limundovski Road Show. Ko ne voli – široka mu blogosfera.

Prodao si se kao bloger i uzeo pare da nekoga reklamiraš!” Da i u čemu je problem? Sasvim je OK da vrhunski sportista ispod grba vašeg omiljenog kluba, ili reprezentacije, okači logo piva i vi ćete to podržati i piti to pivo i nećete mu reći da se prodao.

Možda nije u redu da neko ko je u vrhu ili prvi na listama popularnosti (da one tome i služe) u regionalnoj blogosferi dobije sponzora? Naravno da je u redu!

Ono što nije u redu je što kompanije toliko malo prepoznaju potencijal koji u blogosferi postoji a on bi bio veći da se u blogosferu upumpa novac. Više bi ljudi kvalitetnije pisalo pa bi i prostor za razne vrste promocije koječega bio veći. Ovo je zato ujedno i pokazna vežba šta kroz blog & SM može da se uradi pa od Dede očekujem iscrpan izveštaj pun brojki kad se vrati.

Posted in internet PR | 14 comments

“Kupovina fanova”

*Toliko mi se dopao odgovor koji sam ostavio kod Varage na blogu da nisam odoleo da ga ne pretvorim u poseban post. Mislim zašto da sav SEO na ovu gomilu ključnih reči ide njemu? :)

“Kupovina fanova (followera, frendova)” je potpuno besmislen termin koji se odomaćio zbog nepoznavanja tehnika povećanja broja fanova (i druga dva f) kao što je i nepotrebna dilema da li se tu radi o nečemu što je dozvoljeno ili zabranjeno.

Koren mu je u teoretskim raspravama o “dvosmernoj komunikaciji“, “angažovanju na društvenim mrežama” i tako dalje i tome slično što sve zaista ima smisla samo kada imate masu kojoj se obraćate. Neću sada isticati potrebu da to budu osobe iz određene ciljne grupe – javnosti jer se to jednostavno podrazumeva.

Ukoliko je u pitanju tehnika koju FB (kao najveći poligon ovih aktivnosti) ne dozvoljava (famozni bridgevi i druge softverske tehnike koje korisnike dovode u zabludu gde su i šta rade) “Veliki plavi” će se jako brzo sam potruditi da takvo ponašanje sankcioniše. I radi to jako dobro. Pogledajte ovde šta se na primer ne sme u nagradnim igrama i biće vam jasno da se FB i te kako brine o samoregulaciji. Ko se bude zezao dobiće po prstićima. :(

Ukoliko se radi o nekom od načina OBAVEŠTAVANJA [velika slova su tu da istaknem termin za koji mislim da je primeren da zameni kupovinu] potencijalnih 3F za koji se naravno plaća onima koji ih sprovode (verovali ili ne ovo nije zezanje nego ozbiljan i težak kontinuirani rad) oni su potpuno legitimni i svaka dilema oko njih je na nivou dileme “Da li etično i legitimno reklamirati prašak za veš da bi se povećala njegova prodaja”. S’ tim što ovde nije samo u pitanju puko oglašavanje.

Spam je siva zona i rasprave oko njega se nikada nisu završile nikakvim zaključkom.

Ono što jeste zaključak je, a to sam napisao i kod Zubarice, niko normalan nam neće platiti za 100.000 fanova od kojih je pola iz Indonezije. Takođe nam niko normalan neće platiti ni za 100.000 fanova od kojih ni jedan nije iz Indonezije. Ono što će svesni i odrasli ljudi platiti je efekat (šta god to bilo a što zajedno sa njima definišemo kao cilj naših aktivnosti) koji sa tih 100.000 fanova kao alatom a ne ciljem treba da se postigne!

Jer 3F nisu cilj nego sredstvo za njegovo postizanje!

Strategija online komunikacije
(ovo sam stavio čisto da ova veb strana ne bude bez te klučne fraze) je dokument u kome se kaže gde smo sada i šta bi da postignemo, uz obaveštavanje 3F da nešto radimo kao jedan od alata.

Poruka za kraj: Ljudi hajde da radimo a ne da jalovo teoretišemo jer time najviše štete nanosimo upravo sebi i našoj industriji. Rasprave o legitimnosti i etičnosti obaveštavanja korisnika društvenih mreža stvaraju dodani zbun kod potencijalnih klijenata pa se brand manageri popularne flaširane vode koja se ovih toplih dana proda u bar pola miliona komada dnevno verovatno trenutno ubijaju od razmišljanja da li su njeni fanovi prikupljeni na etičan način. Njih svih 1.300. :)

ilustracija je krajnje neetički ukradena odavde

Update 12.12. I u novom broju magazina Profit

 

Posted in internet PR | 19 comments

Zašto pišem blog?

Bacim danas pogled na Dashboard da, ako zatreba, izmoderišem komentare i pokapiram da na ovom blogu imam do sada 99 objavljenih postova. Ligično pitanje se samo postavilo “Zašto pišem blog?”. Odgovor je:

  1. Zato što to volim!
  2. Zato što to volim!
  3. Zato što to volim!
  4. Zato što to volim!
  5. Zato što to volim!
  6. Zato što to volim!
  7. Zato što to volim!
  8. Zato što to volim!
  9. Jer mislim da mi online publicitet može doneti poslove
  10. Jer je lepo podeliti ponešto sa drugim ljudima

Blogovi koje sam ranije pisao “Dnevnik hedoiste” i “VEZA blog

Drugi blogovi koje pišem “Internet agencija” (Korporativni, moje buduće agencije) i “Internet kliping“(Projekat na koem radim. Ažurirati ga, koliko već ove nedelje! Dovoljno je star za prijavu na agregatore)

Hvala na čitanju, komentarima i sharovanju :)

obe su slike ukradene odavde

Posted in lično | 2 comments

Najbolje se putuje kada putuješ sam

slika je ukradena odavde

Od početka ove godine radim samostalno a u prethodnih 12 godina radio sam u javnom preduzeću, domaćoj firmi nastaloj devedesetih i u domaćoj firmi sa stranim imenom nastaloj posle 2000.  Nisam radio u stvarno stranoj firmi ali je realno pitanje da li one kod nas postoje? Možda neko predstavništvo sa malim brojem zaposlenih gde su top menadžeri zaista stranci. Ukoliko nisu informacije koje dolaze iz njih govore da je način poslovanja balkanski, tako da nisam ostao uskraćen za to iskustvo.

U svakoj od ovih u kojima sam radio je moglo da se nauči ponešto vredno i korisno. Ne govorim o struci, nju obično učite sami, govorim o načinima poslovanja, o upravljanju firmom, o stilu rukovođenja i o načinima sticanja profita i o putevima kojima se do njega dolazi.  Ne bi sada da razvodnjavam priču jer svaka od ovih osnovnih formi poslovanja sa kojima u Srbiji možete da udružite rad ima svoje specifičnosti i svaka traži poseban blog post.

Prethodnih takođe 12 godina (pre ovih gore pomenutih) koliko sam proveo upisan na različite smerove različitih fakulteta u raznim gradovima tokom povelikih pauza studiranja koje sam stalno ostavljao sa strane i na kraju završio faks sa najboljim prosekom na mom smeru u nekoliko generacija i nagradom za diplomski rad promenio sam petnaestak zanimanja. Ne poslova, u smislu mesta zaposlenja, nego zanimanja. To su mahom bili različiti načini samozapošljavanja. Bilo da sam smišljao šta bi moglo da se napravi i proda, pa onda to pravio i prodavao ili preprodavao, bilo da su u pitanju bili sudentski klubovi ili recimo sitoštamparska radionica. Sem toga nekih sedam godina sam partner u firmi, koja zadnjih par i nije nešto aktivna u svojoj izvornoj oblasti jer su partneri okrenuli smer poslovanja ka edukaciji a tu je i agencija koju bi trebalo napokon da ozvaničim. Moja supruga je godinama vlasnik agencije. Osnivač sam nevladine organizacije, jedan sam od osnivača Srpske asocijacije menadžera a kao novinar sam se godinama susretao sa samim vrhom ali i sa sredinom i sa dnom poslovanja u Srbiji. Ako vas do sada nisam smorio vreme je da iznesem tezu koja mi se krčka već skoro 25 godina i zbog koje sam i počeo da pišem ovaj tekst.

Jedini način da čovek ostane zainteresovan za posao koji radi i stalno ga unapređuje je da radi za sebe!

Eto. Očekivali ste neku posebnu modrost zar ne? Nije da je niste dobili. Ne bi sada razrađivao tezu, toliko je logična i nadam se svima jasna i prihvatljiva da mi se više dopada da pokažem zanimljiv primer koji me i nagnao da ovo pišem. Poenta priče je u tome da zaista nije bitno da li radite u Silikonskoj dolini (onoj pravoj a ne onoj u kojoj svira Filharmonija) ili u kiosku za pljeke na Slaviji, poenta priče je u tome da svako ljudsko biće želi da bude slobodno. Slobodno od gazde ili slobodno od korporacije – svejedno. I to je način da da najbolje od sebe.

U nekim su kompanijama to pokapirali i odlučili da situaciju preokrenu u svoju korist. Kako, pročitajte ovde ili, ako nemate vremena, suština je u citatu koji sledi.

As a result, Google is taking aggressive steps to retain employees, particularly those with start-up ambitions. Google has given several engineers who said they were leaving to start new companies the chance to start them within Google. They work independently and can recruit other engineers and use Google’s resources, like its code base and servers, according to half a dozen employees.

Posted in lično | 10 comments

Next Page »

partners:

Innovation can be very high priced and it is typically intelligent not to be the first in launching a remedy that hasn't been proved. A business which is running a business vital mission must think about this value. An airplane company for louis vuitton usa outlet case in point could use it, Neverfull Louis Vuitton so do hospitals, or pharmaceuticals.

Women love designer handbags business women louis vuitton luggage set love bargains. There are numerous internet vendors who give louis vuitton monogram a fabulous variety of louis vuitton usa outlet genuine designer handbags at discounted prices. The wide array of designer merchandise offered by Brands Boutique carries a wide array of handbags produced by Hermes, Dolce & Gabbana, Dior, Diesel, Chloe, Chanel, Burberry, Balenciaga, Armani and others. Is louis vuitton usa outlet certified translator different from Official translator?Please ask the Government official to give reference of official translators, this means the Government has appointed Officials who specialize in translation to help the public who require translation. Backlinking strategies can be easy and fun and the web page operator who cheap oakley sunglasses is performing on obtaining additional backlinks for his internet site can louis vuitton usa outlet master new things, meet new people, and have a incredible quantity of pleasurable carrying out some thing that was once a louis vuitton usa outlet chore: making backlinks.

That's all it is.