Miloje Sekulić

Nisam plaćen za ovaj post, ni na koji način, niti mi je agencija niti kompanija skrenula pažnju na ovu instalaciju.

Išao sam preko Trga, video, dopalo mi se i fotografisao sam pa objavljujem.

Svestan sam naravno količine šećera u svakoj ćaši.  Odrasli ste pa sami pravite izbore.

Ono što hoću da kažem ovi postom je da volim kada neko malo mrdne … pozadinu, izađe iz kolotečine i koristeći male inovacije od standardnih sredstava komunikacije napravi nešto novo i upečatljivo.

A nije trebalo previše. Obrtna postolja za medvediće, duvalice koje muljaju kuglice stiropora i prave zimsku čarolju. Volim tu pred prazničnu kičericu. Bravo, ko god ovo radi.

Original na sajtu projekat “Moje dojke su OK”

Kopija na sajtu 24 sata

Šta je isto?

U proteklih mesec dana jedno predavanje sam održao dva puta pred studentima. Slušali su me niški studenti organizovani u Studentski Inovacioni Centar Elektronskog Fakulteta (SICEF) i studenti beogradskog FON-a u okviru projekta “Blogeri studentima“.

Meni je potpuno super da se družim sa mladim ljudima i puno im hvala na ovim pozivima. Sem toga na ovakvim predavanjima, ako nisam sam, uvek nešto naučim. Sem mene u Nišu su govorili i Ivan Minić, Ivan Rečević i Vita Jevremović. Rečević i Nikola Sologub bili su moji gosti na FON-u. Evo slajdova sa FON-a.

P ricanje prica za b2 studente

View more presentations from Miloje Sekulic.

I na kraju studentska zahvalnost. Neprocenjivo!

“Neven Vrgoč, jedini kravatolog u SCG, dizajner koji je zahvaljujući ovom parčetu tkanine uspeo da se proslavi širom planete…“, piše u tekstu objavljenom u nekada štampanom a sada samo online magazinu GM (General Manager).

Ako vas zanima zašto me pogodilo kada sam na mestu u Čika Ljubinoj ulici u Beogradu ispred koga sam kao klinac opčinjeno stajao gledajući kreacije čoveka koji se tri puta zahvaljujući kravatama upisao u Ginisovu knjigu rekorda ugledao ovaj nadrealan prizor razmislite dobro o rečenici iz teksta u GM-u: “Tragajući za simbolom Titove Jugoslavije, VIP gosti su umesto pirotskih ćilima, zlatiborskog kajmaka, sjeničkog sira i čuvene šumadijske šljivovice sa ovih prostora odlazili sa koferima težim za stotinak grama, koliko iznosi jedna kravata.“

Ima neke simbolike i u tome što sam ovu prenamenu prostora primetio baš danas kada je objavljeno da nam se stajanje u redu za ulazak u predvorje EU prolongira.

Ovih dana intenzivno razmišljam o tome kakvu firmu želim, kao đuveč ili kao šniclu sa prilozima i salatom. (fotka đuveča je uzeta odavde).

Na šta pomislimo kada kažemo đuveč? Tu su komadi mesa (ne obavezno i najboljeg), izdinstan crni luk, mnogo različitog povrća (komada, ovakvih i onakvih), paradajz sos (najbolje domaći letos pravljen za ovakve prilike), .. sve lepo ukrčkano, udinstano, uprženo u nekoj velikoj šerpi. Uvek ga ima mnogo, jede se .. pa zamal više nego što prija i daje onaj dobar osećaj punoće stomaka, skoro do tromosti. Uvek je premasan, pravi ga se mnogo pa se vuče po kući nekoliko dana, vitamini su ubijeni dinstanjem i krčkanjem, u mesu se potkradu žilice ali odradi svoju ulogu – popuni lepo stomak. Da se ne lažemo vrlo je ukusan.

U agencijskom svetu pandan đuveču su “all in one” agencije koje pružaju klijentima uslugu po principu “one sto shop”. Dođeš, platiš i imaš sve na jednom mestu.  Lepo na oko i masovno po količini. Problem sa takvim pristupom je kao i kod đuveča – nisu svi sastojci vrhunsku, niti mogu niti treba da budu. Masovna produkcija (količina) i jednak pristup kroz krčkanje ubija vitamine (najbolje delove sastojaka).

Kad spremate šniclu morate da idete na najbolji deo mesa u toj kategoriji (naravno da se bifter i ramstek razlikuju). Obavezno je da bude bez čireva masnoće i bez žilica. Ako ih ima bolje da je isečete na komade i iskoristite za gulaš ili đuveč. (fotka šnicle je uzeta odavde).

Na šta pomislimo kada kažemo šnicla? Na probrane komade mesa odabrane, pripremljene i poslužene sa pažnjom uz odgovarajuće priloge i salatu. Vino se podrazumeva. Naravno ne na svakodnevno jelo kojim se utoljava glad. Dodaci takođe moraju da budu kvalitetni i lepo obrađeni. Povrće celo i ne raskuvano, tanjir na kome se služi lepo aranžiran i atraktivan za oko. Salate su tu da otvore apetit i podrže nas u naporima da se izborimo sa glavnim jelom i da mu daju dodatni kvalitet u vitaminima i mineralima.

Sve u svemu to je jelo koje ne samo da utoli glad uprosečenom smesom osrednjosti nego sem kalorija i svesti “da se jelo” daje telu vrhunske hranljive sastojke a duši zadovoljenje i želju za ponavljanjem iskustva.

Šta bi joj bio pandan u agencijskom svetu? Skup vrhunskih usluga, čiji su izvođači maheri u svojim oblastima, ponuđenih objedinjeno. Tim kombinovan svaki put na nov način, a da radio sinhronizovano. Po potrebi sa novim i inovativnim dodatnim elementima kao “začinima”. Naravno uz mogućnost da se kvalitet održi i povoljan efekat po klijenta garantuje.

Jednom rečju ekskluzivni restoran sa odgovarajućim cenama umesto menze.

Kako vidim sebe u toj priči? (slika je uzeta odavde, čoveka zovu Mr. Steak :)