Miloje Sekulić

Archive for January, 2013

Šta postati?

Ukoliko planirate svoju budućnost i pitate se šta da postanete iz svog, ne tako malog, životnog iskustva želim da podelim sa vama da je zaista bitno:

  • da radite ono što vas zanima i što volite
  • da zarađujete dovoljno za svoje realne potrebe

Da biste ovo mogli da postignete neophodno je da shvatite da sigurno radno mesto i zanimanje koje će biti hit i isplativo narednih pedeset godine ne postoji i da morate stalno da učite i unapređujete se. Što može i da bude zabavno. Naravno da treba i da se borite da postignete ono što želite i da uživate u postignutom!

Eh, da. Verujte mi da i najgluplje i najbezizlaznije situacije u kojima se nađete u svojoj karijeri, kada vam izgleda da ste potpuno zaglavljeni, mogu da vam budu odskočna daska i da vas pokrenu u potpuno novim i fantastičnim pravcima. Samo treba da verujete u sebe i da sačuvate nešto od radoznalosti deteta.

A sada da pređemo na iskustvo koje sa vama želim da podelim

Znate li šta je “kičmatrans”? To je žargonski naziv za nošenje džakova. Cimanje na leđima džakova od 50 kg cementa ili brašna legitiman je način da se zaradi. Susreo sam se sa njim sada već daleke ’93 kada se postavilo pitanje na koji način da obezbedim sebi sredstva za život i da mogu paketima da pomažem roditelje koji su ostali u ratom zahvaćenom Sarajevu. Kao rođeni beograđanin i dete oficira koji se na službi a potom i u penziji zaglavio u Bosni imao sam kod familije smeštaj ali su se štekovi donešeni sa sobom potrošili.

Ti štekovi (zalihe novca) su u stvari pravi početak priče o mom profesionalnom opredeljenju, odnosno o odluci čime ću se baviti. Ne samo o odluci nego i o njenom sprovođenju. Studentski dani, njihov sarajevski deo, protekli su mi u lutanju između različitih smerova na građevinskom fakultetu koji sam upisao povučen primerima očeva mojih prijatelja koji su sa tom strukom vrlo lepo prošli u životu. U to vreme su inženjeri sa domaćim firmama masovno išli u inostranstvo u Libiju, Maleziju, Tunis, Egipat… i jako lepo živeli od toga. Povučen pričama o visokim zaradama u egzotičnim zemljama napravio sam prvu i mislim jedinu grešku u izboru zanimanja. To što se učilo na konstruktivnom smeru jednostavno me nije zanimalo. Grčeći se nad statičkim proračunima shvatio sam da sam u neku ruku kreativac, samo kakav to još tada nisam znao. Mada nisam bio loš student, čak sam prednjačio po ocenama, srećan nisam bio. Falila mi je kreacija, falilo mi je da se iskažem u nečemu što je više vizuelno, a u suvoparnim proračunima nisam to nalazio. Izlaz je bio u nekoj vrsti bega u poslove i posliće koji su uz (istina odužene) studije mogli da se rade. Pokušavao sam jednom da prebrojim koliko sam različitih ne samo poslova nego i zanimanja promenio od  ’88 do ’91 i bilo ih je petnaestak. Od onih klasičnih konobarisanja, rada za šankom, DJ-isanja.. ulaska u posao sa bižuterijom i slikama, nakitom od srebra i poludragog kamenja.. do rada na pripremi za štampu, računarskom dizajnu i sito štamparskom radionicom kao krunom cele priče. Štek je bio posledica. Onda je došao rat u koji nisam verovao da će se destiti, kao što nije niko od moje sarajevske raje takođe nije verovao, i sve je ostalo tamo. Radionica, poslovi, fakultet na dvadesetak ispita do kraja i najvrednije. Prijatelji.

Promena grada i fakulteta donela je i promenu smera i obreo sam se na verovatno najboljoj katedri za niskogradnju na Balkanu. Okruženje je bilo jezivo. Ratne godine, mobilizacije, hiper inflacija, prodaja robe na haubama kola parkiranih na Bulevaru, nemaština. Na drugoj strani bili su to počeci računarskog projektovanja, prve primene geoinformacionih sistema i ja sam se u toj priči našao. Dozvolio sam sebi luksuz da biram jer znate onu “Ako se vežete sa pogrešnim patnerom možete da se razvedete. Ako pogrešite zanimanje pogrešili ste za ceo život”. Istina je da je to bilo vreme kada su fakulteti bili besplatni. Takođe je istina da sam, kada su se uslovi promenili, gore pomenutim kičmatransom uspeo sebi da obezbedim da ga uspešno završim kao najbolji student na smeru i da obezbedim sebi stipendiju, odnosno zaposlenje. Mogao sam istina da radim i mnogo gospodskiji a jednako isplativ posao, dilovanje deviza, ali se šverc brašna radi snabdevanje istim privatnih pekara i potkradanje države za poreze, u koji sam bio uključen kao nosač džakova, obavljalo noću pa je po danu moglo da se studira. Iza svega je naravno stajao visoki državni funkcioner ali to sada nije ni tako važno.

Tako sam se obreo u Saobraćajnom institutu CIP. Jednom od dva mesta gde je na kraju 20 veka svaki diplomirani građevinski inženjer želeo da se zaposli. Drugo je bilo Energoprojekt. CIP je u tadašnje, tj. vreme Mrke Bekutića bio partijska i državna PR mašinerija a Mrka je mag opsenjivanja masa. Ima par sjajnih anegdota iz tih dana koje ja znam a koliko ih je tek nepoznatih. Na stranu zaista odlični i stručni inženjeri i tehničari i drugi kadrovi koji su radili a mnogi i danas rade tamo. Dobri ljudi, većinom.

Kičmatrans mi je tada “pomogao” da prebrodim loodilo zvano “Projekat izgradnje 10.000 stanova za mlade bračne parove, policiju i vojsku”. Bio je poslednji besramni pokušaj da se građevinski sektor iskoristi za propagandu i o(p)stanak  Miloševića na vlasti. Država je obećavala 10.000 jeftinih stanova, već u aprilu se znalo da je realnih mogućnosti je bilo da se izgrade eventualno dve a izbori su bili na jesen. Problemi sa kičmom nasleđeni iz studentskih dana su me spasili cimanja po kojekakvim gradilištima koja su, mahom bez ikakvih papira, otvarana širom Srbije. Većina toga što je tada obećano i započeto kilavilo se još par godina a mnoge od zgrada nisu ni završene. Kad smo već kod toga uočavate li paralelu u vršenju propagande vlasti onda i sada?

Pozicija saradnika … za nešto .. u fantomskoj političko-propagandnoj mašineriji, takozvanoj Direkciji za obnovu zemlje dovodila me je do očaja ali sam utehu a potom i izlaz pronašao u bavljenju internetom. Počeo sam da ga koristim na fakultetu, tamo negde 1997 ali tek pošto sam upoznao Dragana Varagića koji me inficirao svojim bezgraničnim optimizmom u vezi sa svetlom budućnošću srpskog interneta počeo sam profesionalno njime da se bavim. To mi je za donelo vrlo prestižno i ugodno mesto u CIP-u. Bio sam “čovek kod koga stoji internet” tj. onaj koji čita kompanijske mejlove i na diskete snima kolegama materijale koji ovim putem stignu u firmu. Znam da vam je ovo potpuno neverovatno priča ali se pre samo deset godina zaista tako radilo.

Tako je počelo a u proteklih deset godina prošao sam zaista uzbudljiv, ne uvek lak ali zato uvek veoma zabavan, put u trouglu novinarstvo-PR-internet. Ukoliko vas zanima imate detalje ovde. Danas sam zadovoljan onim što sam postigao i kako živim ali se i dalje držim onoga što sam vam napisao u uvodu.

Zato krenite hrabro, pametno i odlučno u svoju budućnost.

Puno vam sreće i radosti želim! :)

 

Profesionalna orjentacija

Ovim tekstom podržavam mlade ljude da donesu samostalnu odluku o svom budućem zanimanju i projekat “Profesionalna orijentacija u Srbiji” koji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ, u partnerstvu sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i saradnji sa Ministarstvom omladine i sporta Republike Srbije.

Cilj projekta je da osposobi mlade da promišljeno, valjano i realno odluče o izboru zanimanja a potom i obrazovanja, da planiraju karijeru i uključe se u svet rada. Sajt projekta je Profesionalna orjentacija .

Kao društvo, bili bi produktivniji kada bi mladi ljudi bili zadovoljni i kada bi radili ono štvo vole i žele.

Ovo objašnjenje preuzeto je od Deke.

Post ni na koji način nije sponzorisan.

Posted in lično | 4 comments

partners:

Innovation can be very high priced and it is typically intelligent not to be the first in launching a remedy that hasn't been proved. A business which is running a business vital mission must think about this value. An airplane company for louis vuitton usa outlet case in point could use it, Neverfull Louis Vuitton so do hospitals, or pharmaceuticals.

Women love designer handbags business women louis vuitton luggage set love bargains. There are numerous internet vendors who give louis vuitton monogram a fabulous variety of louis vuitton usa outlet genuine designer handbags at discounted prices. The wide array of designer merchandise offered by Brands Boutique carries a wide array of handbags produced by Hermes, Dolce & Gabbana, Dior, Diesel, Chloe, Chanel, Burberry, Balenciaga, Armani and others. Is louis vuitton usa outlet certified translator different from Official translator?Please ask the Government official to give reference of official translators, this means the Government has appointed Officials who specialize in translation to help the public who require translation. Backlinking strategies can be easy and fun and the web page operator who cheap oakley sunglasses is performing on obtaining additional backlinks for his internet site can louis vuitton usa outlet master new things, meet new people, and have a incredible quantity of pleasurable carrying out some thing that was once a louis vuitton usa outlet chore: making backlinks.

That's all it is.