Miloje Sekulić

Original na sajtu projekat “Moje dojke su OK”

Kopija na sajtu 24 sata

Šta je isto?

Volim ja taj filozofsko/sociloški pristup stvarima koji Denis Kolundžija ima (hvala mu na dozvoli da prenesem na blog današnji teks iz Nedeljnog Dnevnika), a i lepo smo ispali u novinama Gaga, Enijak i ja. Evo zato teksta koji je pokupljen odavde.

Koliko ste pre 10 godina poznavali ljudi koji koriste mobilni telefon? To što ga, evo recimo u Srbiji, danas malo ko ne poseduje i što broj korisnika ne opada, naprotiv, mobilne svrstava u onaj red tehnoloških ali i civilizacijskih dostignuća koji će samo menjati formu prema tek daljim tehnološkim dostignućima i tržišnim prohtevima: njegova svrsishodnost više se ne dovodi u pitanje. I neće, barem još koju deceniju.
Pitanje broj dva: koliko ste pre tri godine poznavali korisnika Fejbuka? No, da li se Fejsbuk uz to što, evo recimo u Srbiji, danas malo ko nema nalog na toj društvenoj mreži (oko 2,5 miliona naloga!), dok se u svetu ukupan broj naloga približio brojci od 700 miliona i dalje raste, može smatrati dostignućem toliko nužnim da je bez njega nemoguće zamisliti današnju civilizaciju – sutra?

Od Miloja Sekulića, internet konsultanta i vlasnika Internet agencije čuo sam podatak, iznet na nedavno održanoj iFront konferenciji, koji kaže da korisnici interneta mlađi od 25 godina [u Srbiji] poistovećuju internet i Fejsbuk. Taj podatak i ne zvuči toliko zaprepašćujuće kad se ima u vidu da je sa naših prostora više registrovanih FB profila nego procenjenih korisnika interneta, navodi Sekulić u razgovoru za naš list. Ako tome dodamo podatak da ga u svetskim razmerama, uz sve druge društvene mreže čija se popularnost u pojedinim regionima meri stotinama miliona korisnika, koristi oko 700 miliona osoba (ili je bar toliko otvorenih profila), stičemo predstavu o veličini Fejbuk fenomena. Još indikativniji je podatak da pristup Fejsbuku i korišćenje njegovih mogućnosti generiše globalno više internet saobraćaja nego vaskolika onlajn porno industrija. Jedino što mogu da kažem posle ovoga je parafraza parole od pre desetak godina: „Fejsbuk je svet!”

- Ljudi mnogo pre i mnogo brže nego kompanije usvajaju inovacije, ako njihove živote te inovacije čine ma i naizgled bogatijim – ističe Dragana Đermanović, strateški komunikacioni planer i direktorka Prpper agencije.
- Jedan dobar deo korisnika započinje svoj Fejsbuk aktivizam zbog pomodarstva, ali tako je sa svim novinama. Brzina kojom se “pomodarstvo” implementira u živote velikog broja ljudi i mogućnosti koje tu ljudi pronalaze i koriste, to je upravo ono što pojedine fenomene čini prolaznim odnosno trajnim. Ovaj fenomen će potrajati – poentira Đermanović.

Pitanje je samo da li će sinonim za taj fenomen ostati Fejsbuk. U svom blogpostu na sajtu Forbsa Tim Vorstol je nedavno ukazao, a u tome inače nije jedini, na postojanje zasićenosti među korisnicima Fejsbuka, dovodeći u pitanje uverenje da je Fejsbuk toliko velik, moćan i neprikosnoven. Drugim rečima – novoskovanu tezu da su u životu izvesni samo porez, smrt i Fejsbuk.

„Loša vest za Marka Cukerberga je to što ljudi počinju da sve manje koriste Fejsbuk ili ga napuštaju, fenomen inače znan i kao ’Fejsbuk samoubistvo’”, piše Vorstol i navodi podatak da je samo u maju 100.000 Britanaca deaktiviralo svoj FB nalog, kao i čak šest miliona Amerikanaca. Uzgred, u Kanadi je, zbog zasićenosti ili pak brige za svoju privatnost, u istom mesecu broj FB naloga opao za 1,5 miliona, a u Rusiji i Norveškoj za po 100.000. „Fejsbuk i dalje beleži veoma brzi rast kada je reč o broju otvorenih stranica kao i u broju korisnika„, navodi Vortsol. „Ipak, kako pokazuju brojke, čini se da postoje granice rasta. Postoje ljudi koji su probali, okusili i rekli: ne želim to, hvala lepo.”

- Svaka tehnologija ima svoje uspone i padove. Neke, poput imejla i dalje imaju svoju aktivnu primenu iako je dosta komunikacionih tehnologija dolazilo i prolazilo po njegovom nastanku. Fejsbuk je jedna od njih i bez sumnje ostaće tu još dugo, upitna je samo liderska pozicija koju trenutno drži – ocenjuje Nebojša Radović, internet konsultant.

On procenjuje da će u jednom trenutku i ovaj način komunikacije biti prevaziđen, na šta će uticati menjanje same komunikacije i navike korisnika interneta. „Lepota našeg postojanja je baš u neizvesnosti, i tome što sledeću veliku stvar ne možemo tek tako da naslutimo. Fejsbuk koncept u trenutku nastanka nije bio uopšte nov, niti posebno inovativan ali je ’upalio’, a dalji razvoj je doprineo da dođe do ovih dimenzija„, navodi Radović, u internet zajednici Srbije poznatiji kao Eniac.

Prava moć Fejsbuka, kako se čini, ne ogleda se broju korisnika, niti u procenjenoj vrednosti kompanije, već u uspostavljenim navikama i standardima. I svemu daje ozbiljnu sociološku komponentu. „Obični, prosečni ljudi žele samo svoju pozornicu istom snagom i željom kao najveće zvezvde u klasičnim medijima„, tvrdi Dragana Đermanović.
- U toj borbi masa će i pobediti. Biće onih kojima će na momenat biti dosta tolike transparentnosti, ali i sve više onih koji stasavaju u duhu “šerovanja”, te starijih generacija koji će u društvenim mrežama videti novi kanal za osveživanje starih veza. Mamama i tatama, bakama i dedama društvene mreže će postati prihvatljive jer će se približiti onima koje vole, i sa takvim motivom i starije generacije će ipak brzo savladati početne tehnološke poteškoće, smatra Đermanović. Fejsbuk aktivno razvija novine koje se odnose na segmentaciju naših kontakata, privatnost naloga i podataka, razvoj različitih promotivnih i poslovnih (e-komerc) modela. Razvijaće se slične mreže, lokalnog karaktera, ali era post-fejbuka nije na vidiku.

- Da li bi nastao da Cukerberg nije bio seksualno frustriran, kako nas bar uči film „Društvena mreža„? Sigurno da bi, bilo je jednostavno zrelo za ovako nešto – zrelo u svakom pogledu civilizacijskog, tehnološkog i svakog drugog razvoja – smatra Miloje Sekulić. – Da li će se urušiti pod svojom veličinom, da li će možda nestati, verujem da niko živ, imao FB nalog ili ne, to ne može sa sigurnošću da predvidi. Samo je jedno sigurno, a to je – da će se menjati.

- Fejsbuk je Srbiji otkrio internet – predočava Radović. – Upravo je ta kompanija pomogla da Srbija danas ima preko 50 odsto korisnika, što je brojka o kojoj smo samo mogli da sanjamo. I zato volim da kažem: Hrvati su imali Severinu, a mi Fejsbuk. I na tome bi trebalo da mu budemo zahvalni – zaključuje Radović.

Denis Kolundžija

Tokom priprema za moderaciju panela “Javne ličnosti i društvene mreže” koji se sutra održava na “East Weekend Fest-u” obratio sam posebno pažnju na prisustvo poznatih na društvenim mrežama.

Zanimljiva stvar se desila tokom manifestacije “Dan devojčica u informaciono-komunikacionim tehnologijama”. Kiza (Zoran Torbica – koji živi od Interneta od 2001. godine, imam roze džemper i rado ga nosi) je svojim ubedljivim nastupom nagovorio Vesu (Veselin Jevrosimović – predsednik kompanije Comtrade Group) da otvori nalog na Twitteru.

Ajde što je otvorio nalog nego je poprilično aktivan a jedan njegov Twitt ja veoma citiran u poslednja 24 sata.

Eto dobrog povoda da Vesu intervjuišem i to iskoristim za razmrdavanje sutrašnjeg panela. Neke stvari koje ću čuti nisam mogao ni da pretpostavim i zato vam preporučujem da ovaj intervju, za čiju realizaciju sam beskonačno zahvalan mom drugu Kojotu (Aleksandar Ašković – vlasnik emisije Kursor TV na B92), odgledate do kraja. Mislim da ima neke zaista #priceless momente.

Za potrebe predavanja koje spremam poredim dve prirodne katastrofe koje su se desile u razmaku od pet i po  godina a u kojima se internet zajednica pokrenula na aktivizam (pokrenula kampanju) i alate koji su joj/nam stajali na raspolaganju.

29. april 2005. – katastrofalna poplava u selu Jaša Tomić
03. novembar 2010. – snažan zemljotres pogodio je Kraljevo, usmrtio dve osobe i pričino veliku materijalnu štetu

Šta je od alata za internet komunikaciju bilo na raspolaganju 2005. godine?

• veb sajt
• forumi
• baneri (glavni alat, postavljeni na preko 200 veb sajtova)

A postignut je značajan efekat!

Twitter u to doba nije postojao, Facebook je bio slabo rasprostranjen u našim krajevima a Youtube i drugi društveni mediji nisu imali popularnost koju danas imaju, prvenstveno zbog slabih internet veza
Bogovi su postojali, ali mahom kao kolektivni na B92.net i mojblog servisu

2010. godine na raspolaganju su nam bili:

• veb sajt(ovi)
• forumi
• baneri (nešto ih i nisam video)

kao i 2005

Takođe smo koristili i:

• blogove
• Flickr
• Youtube
• Facebook
• Twitter
• Ushaidi

a bio je sigurno i mnogo toga na mobilnim platformama…

Napredak je OGROMAN! (A nove stvari nam dolaze svakodnevno)
Malo se ježim od pomisli koliko sve to brzo i kuda ide a vi?

P.S. Ako sam nešto propustio dodajte slobodno.