Miloje Sekulić

Archive for the 'internet u Srbiji' Category

Retke domaće stručne .pdf knjige vrste o internetu

Dobro de, kada sam sinoć na FB-u postavio pitanjeTrebaju mi preporuke za .pdf knjige [tablet, plaža] Poslovanje, internet i marketing (PR included). Domaće i strane. ” nisam uopšte imao ovakvu viziju ali mi je slika, koju sam ukrao odavde, neodoljivo simpatična pa sam je iskoristio kao ilustraciju. Dobio sam dosta zaista dobrih preporuka, nekoliko linkova a par ljudi mi je odmah i poslalo i svoj izbor. Veliko HVALA! :)

Jedan #utisak me proganja od sinoć a to je zaista skroman broj knjiga koje su u elektronskom obliku ponuđene u ovoj oblasti kojom se primarno bavim, u digitalnim komunikacijama. Svi nešto pišemo blogove, prenosimo svoja iskustva ili prepričavamo ono što smo pročitali (što je isto sasvim OK) ali nekog ozbiljnijeg cima nema, počevši od mene. Treba se ipak potruditi, prikupiti i organizovati materijal.. složiti, dizajnirati… i pokloniti ljudima (što je lepo). To mi daje ideju za skori napor u budućnosti a da mi vidimo šta trenutno ima na meniju. [Jako bih voleo da me demantujete i linkujete još neku].

Veb veteran i doajen u online evanđelizaciji Dragan Varagić aktuelno izdanje svojih “Blog osnova” izbacio je na veb još oktobra 2010. Praktični saveti i dosta korisnih adresa krase ovu elektronsku knjigu. Njeno čitanje omogućava lakše prolaženje kroz fazu dečijih bolesti blogovanja i daje snažan podsticaj da se u ovaj svet uđe.

 

Nije u pitanju strogo komunikacija ali je tema ove knjige svakako bitna širokim narodnim veb masama, možda i bitija nego da je priručnik o komunikaciji u pitanju. Ti je u suštini vodič koji pokriva kompletan proces internet kupovine, od pripremnih koraka i neophodnih sigurnosnih provera, preko same kupovine, do prava koja su kupcima na raspolaganju nakon kupovine robe ili usluga putem Interneta. Zanimljivo mi je da je u stvaranju ove knjige učestvovalo 30-tak ljudi koji od interneta ‘leba jedu okupljenih pod Slobinom palicom i u Ćosinom prepoznatljivom dizajnu. Izašla je pod pokroviteljstvom Digitalne agende sa čijeg sajta može da se skine.

Digitalna agenda, Registar nacionalnog internet domena i DIPLO fondacija skrivili su izdavanje i treće knjige koja mi je sinoć sharovana na wall a za koju se može reći da takođe spada u ovu grupu mada mnogi više govori o fundamentalnim pitanjima funkcionisanja interneta, odnosno o njegovom uređenju, nego o samoj nadgradnji. Može se preuzeti ovde.

I to bi bilo to. Malo ili realno?

 

wedding dresses online australia,christian louboutin outlet,polo ralph lauren italia,louis vuitton handbags,michael kors handbags

Posted in internet u Srbiji | 3 comments

Nevera! :(

Satima sam danas pričao sa bar tri profesionalna novinara a diskusija je proključala kada sam se drznuo da predložim medijima da imaju informativne i edukativne a zašto ne i afirmativne tekstove o korisnosti primene veba u poslovanju (uz puno uvažavanje kritičke distance). I to kroz primere, domaće jer se tako najbolje uči i ima se najviše koristi.

E sad šta mi je tu fascinantno. Ni jedan od njih troje nije upitao “Hej a koji su to primeri?”. Pitam se gde je tu profesionalni nerv, gde je želja da se isčačka dobra priča, gde je ideja “Ovaj čovek poslednjih 12 godina profesionalno prati veb, mahom domaći. Prokrstario je od Bora, preko Kragujevca, Prijepolja, Šapca, Novog Sada, Subotice, …upoznao ljude i video šta rade…možda ima neku dobru priču”?

Da imam. O splavaru Simi sa Lima, o Suncu iz Kragujeva, o Eleni apartmanima na Fruškoj Gori…koji jako uspešno koriste veb da unaprede svoje poslovanje…i niko mi od njih nije klijent. Pa onda o momku koji može da pomera samo glavu jer je tako rođen a izdržava sebe i majku od veba pa o stotinama programera koji sede u unutrašnjosti Srbije i zarađuju onoliiiko radeći za ino tržište, pa o izvozu softvera iz Vojvodine koji je veći od izvoza malina (tu priču valjda znate). To su te priče drugari i naravno mnooogo drugih. Jedino što su videli je da sam radio u PR-u (manje nego u medijima) i da imam veb agenciju i isukali su mačeve braneći se od mogućeg PR-isanja na stranicama medija u kojima rade. Šta sve na te stranice inače prolazi nije tema ovog teksta.

Ubeđen sam da je pisanje o blagodetima korišćenja veba u poslovanju u interesu čitalaca (gledalaca, šta god) i šire posmatrano u interesu ove zemlje i ovog društva i da bi svaki medij morao to da ima kao sastavni deo svojih izdanja, emisija, itd. Takođe sam ubeđen da je to i u interesu medija. Ne samo pisanje o blagodetima nego prvenstveno edukacija naroda, a posebno privrednika, i isticanje dobrih primera da bi se ljudi osvestili, informisali i motivisali. Ja to smatram javnim interesom. Da to je dobro i za nas koji od veba živimo.

Komentar (na temu promocije dobrih primera) koji moram da prenesem je sledeći: “Mediji to, zapravo, rade, posredno, jer i nije njihov posao da to rade neposredno (to je posao za PR i mi se ne bismo mešali). Međutim, posao medija je mnogo više da ukažu na to da je ono što biste klijentu da prikažete kao predivan šareni balon, zapravo, pardon my french – probušen kurton.”

Dakle #nevera

Povodom ove rasprave na DM mi se javio drugar. Pre godinu i po dana kod njega sam zasejao seme ispričavši mu istu priču kao njima danas. To vidim kao svoju misiju, šta mogu. Čovek je planirao, razmišljao, .. tražio način kako i za koju nedelju počinje o svom trošku snimanje serije video priloga u kojima će upravo informisati, obrazovati, podsticati ljude da koriste veb u poslovanju. Na primerima onih koji to uspešno rade. Prikazivaće ih na sajtu-blogu koji će pokrenuti u tu svrhu. Biće uvezan na društvene mreže naravno. Zavrtеće se priča, potražiće sponzore, tražiće sredstva, fondove.. akcijašićemo.. podržaću ga dakako. Smatram da sam svoju misiju obavio.

Ne znam meni se to čini kao budućnost novinarstva i medija. Vama?

Fotka je ukradena odavde a pronašao sam je na upit “believe or not” što je otprilike i moj komentar cele priče. Fotka nema drugu simboliku sem da vas privuče da liknete na link. Možda i ima.

special occasion dresses online,christian louboutin uk,ralph lauren italia shop,louis vuitton outlet,michael kors outlet,

Posted in internet u Srbiji | 8 comments

Korporativni blogovi u Srbiji

Slika je ukradena odavde. Njen naziv “Team work” lepo opisuje jedan od problema korporativnog blogovanja kod nas.

Korporativni blogovi u Srbiji ne postoje, nema ih, uz jedan izuzetak koji potvrđuje ovu tvrdnju!

Ovo je kraj posta koji je napisan za manje od pet minuta a podstaknut Varagićevim postom i čudnim pravcem u kome su komentari otišli.

 

Da ne bude da se radi o h8-erskom nastupu lika koji se kao odmara na Zlatiboru a ovamo sa strane voajeriše po vebu da malo pojasnim, ipak na ovu temu razmišljam od sinoć.

Koliko me sećanje služi prvi pokrenuti poslovni blog, korporativni blog, blog jedne firme bio je onaj Color Press grupe. Postoji i danas i tekstovi se objavljuju prilično redovno mada najčešće retko. To je taj jedan izuzetak a opstaje zahvaljujući prvenstveno činjenici da u toj firmi na poziciji web urednika postoji jedan Goran Aničić, čovek koji je sposoban da održava brat bratu jedno 50-tak sajtova paralelno. Uostalom većina tekstova na ovom blogu su njegovi.

Šta još imamo? Blog neke od kompanija koje se nalaze na listi od 300 najuspešnijih domaćih firmi Ekonomist magazina? Naravno da ne, ili bar ja za to ne znam a ako ja za to ne znam veliko je pitanje zašto je to tako. Elem meni su najdraži bili poslovni blogovi (ja stvarno ne mogu  za blog ambulante da koristim prefiks “korporativni”) jednog zubara i jednog plastičnog hirurga. Ovaj plastičarev blog mi je posebno drag jer mi je poslužio, u nedostatku boljeg domaćeg primera, da objasnim marketingu jedno od Top 3 domaćih kompanija šta je poslovni blog. “To je onaj što je Milkica iz računovodstva kod njega sredila usne jer je čitala na vebu njegove tekstove”. Objašnjenje su shvatlili, blog naravno nisu počeli da pišu ni u loodilu. Ali šta mi tu imao, u oba ova primera? Relativno mlade preduzetnike modernih shvatanja i kratkog fitilja. Ovi blogovi su dugo neaktivni.

Sledeća kategorija su blogovi mahom malih a možda poneko od njih i spada u kategoriju srednjih preduzeća, mada iskreno ne verujem. I što je posebno bitno u pitanju su IT ili internet biznisi, dakle predodređeni za blog kao formu komunikacije. Jednu od formi komunikacije ali za njihovu ciljnu javnost svakako bitnu. Kako da vam kažem “Internet prodaja guma” je uz svo dužno poštovanje ne preterano veliki biznis i što je posebno bitno internet biznis. Šta je logičnije da koriste od bloga kao alata u komunikaciji sa ciljnim javnostima? Do kada će ne zna se, želim im da izdrže, super su im i korisni tekstovi. Drugi sličan primer, internet biznis koji komunicira i blogom, je blog portala Nekretnine Srbije. Zadnji post je iz marta 2010.

Apsolutni hit i “korporativni blog” u koji smo se svi kleli, a ispostavilo se da je imao i dobar uticaj na poslovanje firme, je Pozitiv. IT firma koja nije Informatika, koja nije Pakom, koja nije Comtrade… cenim je na do 50 zaposlenih, mada je realnije da ih je 20-tak. Takve sredine su mnogo fleksibilnije, mnogo operativnije od “korporacija” a posebno je bitno da se radi o firmi gde ako se nešto gazdi svidi i on to podrži.. ajde brajko ne poslušaj, svaki si mu dan na očima. A ovde je bio takav slučaj, nema zavlačenja po hodnicima zgradurina i vađenja na “pretrpan sam poslom” što je u mnogoljudnim i često do bola birokratizovanim korporacijama slučaj.  Čovek se zainteresovao i dopalo mu se, …samo što u slučaju ovog bloga ima jedna caka, temelj uspeha mu je neverovatna posvećenost, upornost i u blog zaljubljenost  Jasne Kamatović. Koliko je to bitno, da postoji entizijasta u firmi, govori nam činjenica da Jasna više nije tamo a da je zadnji post na blogu sa datumom 6. juli. Džaba ga bilo svih procedura o pisanju bloga za koje sam siguran da postoje i da su savim OK.

Šta još imamo? Varagić, Đermanović, Istok, Lude ribe, MCB, Snajper, VEZA..na kraju krajeva ovaj blog i Interent agencija. Sve je to OK ali su u suštini sve ovo blogovi pojedinaca ili ti “one do najviše two man show agencija”, veb konsultanata, ljudi kojima je posao da druge ljude ubeđuju da pišu blogove. OK MCB odskače količinom nula na završnom računu jer su do savršenstva razvili proces organizacije i prodaje poslovnih obuka ali se u suštini i ovde radi o firmi od par ljudi a ne radi se o firmi koja je među recimo 500 najjačijh u zemlji po prometu, profitu, šta god.

E sad pitam ja vas dve stvari:

  1. Jesam li ja u pravu, tj. imamo li mi ili ne u ovoj Srbijici jedan pravi korporativni blog? (Naravno da znam za ovaj jedan što treba da krene ovih dana ali nije fer da ga pominjemo dok se sami ljudi ne oglase)
  2. Ako nemamo ni jedan ili imao jedan, ili najviše dva zašto je to tako?

Na ovo drugo pitanje počinjem da razmišljam upravo sada a odgovor ću napisati sutra na IA blogu za oko pola sata. :)

Posted in internet u Srbiji | 21 comments

Biće posla a biće i para!… Samo kada?


Sliku sam klepio ovde. Nije loš tekst

Ivan Rečević i Ivan Brezak Brkan su pre par meseci ćaskajući na Twitteru izveli zanimljivu računicu. Podelili su novac koji se u Srbiji i Hrvatskoj utroši na marketinške aktivnosti na internetu sa brojem korisnika. U marketinške aktivnosti su uvrstili sve vrste oglašavanja koje mogu da se pohvataju, sem malih oglasa, dodali tu social media managemet pa čak i izradu aplikacija i sve to na gomili podelili sa nekim od relevantnih procena broja korisnika. Ne bi se sad udubljivao u metodologiju analize jer si Ivan&Ivan ljudi koji znaju šta rade i imaju informacije. Bitne su mi cifre do kojih su došli.

Dame i gospodo na marketinške aktivnosti na internetu po glavi korisnika u Srbiji se potroše godišnje 2 EUR a u Hrvatskoj 10.

I to vam je to. Da li je malo, mnogo ili taman? To ostavljam vama da cenite, treba ovaj tekst uostalom i da ima neki komentar, zar ne? Šalu na stranu ovo me jako podseća na legendarnu priču iz teorije marketinga o dva prodavca cipela koja su došla u neku zemlju gde domoroci hodaju bosi. Jedan je poslao telegram: “Vraćam se prvim brodom, ovde niko ne nosi cipelе” a drugi: “Ostajem i otvaram prodavnicu a  šaljite brod pun cipela jer [pogađate naravno poentu] svi su ovde bosi”.

To vam je to dragi moji ako se bavite internet marketingom u Srbiji. Čast izuzecima ali su mahom svi bosi. Ne kažem to ja, to govore cifre. Onih famoznih oko 3% koji se odvoji za online od marketinških budžeta. (Da je i 4 ili 5 ne bi bilo puno razlike).

Činija je dakle prazna pa se upitajte šta nam je činiti, otvarati pekare ili čekati? To je naravno sasvim lična odluka pre čijeg donošenja ne bi bilo loše da se malo raspitate šta se dešava u okruženju. Ako pripadate struji koja smatra da smo jedinstveni pod kapom nebeskom sačekajte da nam pripadne carstvo nebesko a ako shvatate da smo neka vrsta statističke greške na globalnom tržištu i da nam se dešavaju iste stvari kao u okruženju, samo što ih svojom glupošću usporavamo, nastavite da čitate.

Pod pretpostavkom da znate kakva je situacija kod nas prenosim vam par utisaka iz okruženja. Situacija koja je sada tamo preslikaće se i kod nas, pitanje je samo kada. U Hrvatskoj trenutno postoje dve vrlo jake firme koje se primarno bave razvojem FB aplikacija i social media managementom (u daljem tekstu SMM-om) iStudio i Drap. Posla ima toliko da su razvili i svoje alate za javno praćenje dešavanja na FB FP. Društveni mediji, koji odnedavno postoji i u našoj verziji, je projekat iza koga stoji iStudio a Social Sense je alat koji je razvio Drap. Ima naravno i više manjih firmi koje rade to isto. Sem toga na tržištu je i firma koja je isključivo bavi SMM-om i kreiranjem online sadržaja “Jasno i glasno” [kad se zezamo volimo da ih zovemo "Slasno i masno" :) ]. Pričam o regularnim firmama, koje posluju “na belo”, imaju nekoliko zaposlenih i žive od društvenih medija. Kad popričate sa momcima vidite sliku Srbije, samo što je to kod njih prošlo vreme. Neznanje, nezainteresovanost, .. ubeđivanje da je internet a posebno društveni mediji dobra stvar, da prisustvo na njemu ima efekte koji su jasno iskazljivi i lako merljivi, da je odnos uloženog i dobijenog dobar ako ne i bolji nego kod klasičnih medija, .. da aktivnosti treba da budu kontinuirane, .. da ima razloga zašto to treba da rade posvećeni profesionalci a ne da “puštanje nečega na FB FP i Twitter” treba da bude još jedna od, najčešće zadnjih, briga brand managera…. I tako dalje i tome slično. Poznato zar ne? To je u Hrvatskoj istorija, kod nas realnost.

Hajdemo još dalje recimo u Austriju. Upoznao sam pre par nedelje ekipu njihove vodeće SMM agencije. Tema je bila sagledavanje situacije na našem tržištu radi određivanja vremena i načina njihovog dolaska na tržište Srbije. Oni su počeli sa radom pre tri godine i bili prva SMM agencija u Austriji. Danas su jedan, istina najbrojniji, od preko 200 što timova što “one man show” agencija koje se time bave. I lepo im ide. Kada će ući na ovo tržište? Kada bude dovoljno razvijeno da potencijalna zarada može da opravda tu investiciju. Do tada pratimo dešavanja i pripremamo prvi pilot projekat . Ovde za sada nema tržišta za isključivo SMM agenciju. Pre nego što u komentarima počnete da nabrajate neke od dva ili tri imena privrednih subjekata koji se time na ovom tržištu bave razmislite dobro i doći ćete do zaključka da su to ili delovi većih agencija, ili se uz SMM bave i drugim aktivnostima na internetu (prave micro sajtove, rade zakup medija za klijente ili postavljaju tekstualne oglase, programiraju, dizajniraju, itd) ili to mahom ne rade na tržištu Srbije. Na žalost tako je sada stanje stvari.

Šta nam je činiti? Talasati, talasati, talasati…! Uvek, svuda i u svakoj prilici a posebno kada su oko vas osobe koje raspolažu marketinškim budžetima kompanija-brendova-partija-NVO-crkava-poznatihličnosti-dopišipoželji ističite i ponovo ističite šta se sve na internetu može i kakve to efekte ima. Kontaktirajte prijatelje novinare, odvedite ih na piće i pričajte o mogućnostima interneta. Napravite ponudi vaših aktivnosti, napišite šta ste radili i kakve je to imalo efekte i podelite to. Napišite studije slučajeva vaših uspešnih online kampanja i dajte da podelimo… Stvarajte sami tržište za to što volite i znate da radite. Ako mi to ne uradimo niko to neće raditi umesto nas. Onih 10 EUR potrošenih na online marketing po korisniku interneta iz Hrvatske nisu nedostižni kao ni 200 agencija koje rade SMM u Austriji. To su manja, mada istina i bogatija tržišta od našeg. Pitanje je vremena kada će se do tih brojeva doći. Ono može da bude kraće ili duže a na nama je dobrim delom da ga skratimo. Pekaru možemo da otvorimo uvek. Za to treba samo novac. Sve ostalo se dobija u paketu.

Posted in internet u Srbiji | 8 comments

Preporuke Digitalnoj agendi

Slika je uzeta odavde.

Pre par dana entitet u okviru državne administracije koji na internetu zovemo, a i on se odaziva na ime, Digitalna agenda (pun naziv je Direkcija za digitalnu agendu) oglasio je konkurs čiji je pun naziv “Javni poziv za učešće u programu podrške projektima promocije i popularizacije elektronskih komunikacija i informacionog društva”. Suština konkursa bila je u rečenici “Predloženi projekti u okviru ovog javnog poziva moraju predstavljati organizaciju konferencija i drugih događaja koji doprinose promociji i popularizaciji elektronskih komunikacija i informacionog društva.“. Učestvovao sam u tom konkursu kao i drugih oko 65 pojedinaca/timova. Po završetku konkursa pojavilo se po internetu više diskusija u vezi sa njim a prvenstveno je iskazano čuđenje brzinom od oko 24 sata za koje vreme je odlučeno koji će se projekti finansirati. Ono nije da ne prija brzina reakcije državne adinistracije ali odnos 24 sata i 65 prijava je istaknut kao začuđujući. Posebno je iritirajuća bila činjenica da oko 50% prijavljenih radova nije odgovorilo uslovima raspisa. Objašnjenje koje je usledilo na sastanku sa predstavnicima Digitalne agende glasilo je “Tražili smo prvenstveno predloge konferencija a onda i drugih događaja pa pošto je došlo mnogo predloga konferencija sve ostalo smo u startu odbacili” [citat po sećanju].

Par dana posle objavljivanja rezultata zakazan je jutarnji sastanak u DA na kome se govorilo o proteklom i najavljeni budući konkursi. Sastanak je zakazan u ponedeljak oko podneva a održan u utorak od 9 do 10 časova pa su osnovane kritike osoba koje nisu iz Beograda a zainteresovane su za temu. Ljudima je jednostavno bilo teško da se na brzinu izorganizuju a iz Niša ili Vranja baš i nije zgodno stići u 9 časova u Beograd.

slika sa jutrenja u DA ukradena je odavde

Tokom jutrenja u DA sam izneo predlog za koji mislim da će unaprediti proces budućeg predlaganja i odabira projekata koji će se finansirati. Nisam siguran da se uopšte dobro čuo (sedeli smo na otvorenoj terasi ispod klime koja je brujala) pa koristim mogućnost objave na blogu da ga ponovim.

Pošto iz iskustva znam da ovakvi postupci obično izazovu neke više-manje negativne komentare da odgovorim odmah na par uobičajenih. Da se ne mučite pišući komentare.

On hejtuje. Hejtovanje je po mom mišljenju neosnovana kritika bez iznošenja predloga kako da se nešto unapredi.

Lako je kritikovati i predlagati na blogu, hajde ti uradi nešto! Kako da vam kažem, ponešto sam i uradio. Mahom volonterski.

Žao mu je što mu projekat nije prošao! Naravno da jeste, uz potpunu svest o njegovim manama (i vrlinama naravno). Vreme je najvredniji resurs koji imam. Ne želim više da ga trošim na konkurse kod kojih će 50% predloga promašiti temu.

Piše ovo jer ima interes. Da naravno, ako odgovaram na javni poziv pa time ulažem rad i vreme imam i interes da moj projekat bude odobren. Ako pravila takmičenja budu preciznija lakše je učestvovati. Ili odlučiti da ne učestvuješ.

 

Ako smo razrešili osnove nedoumice u vezi sa predlogom da ga konačno i napišem. Jednostavno je, treba samo primeniti marketinški pristup. To konkretno znači da pre objavljivanja narednog konkursa treba odrediti i u raspisu konkursa jasno naznačiti:

  • ciljnu grupu kojoj bi aktivnosti koje će biti finansirane bile namenjene,
  • ciljeve koje aktivnosti koje će biti finansirane treba da ostvare,
  • način merenja postignutih ciljeva.

Ništa komplikovano zar ne? Ako će se već ulagati [a odlučeno je da hoće] neki novac u podršku “… projektima promocije i popularizacije elektronskih komunikacija i informacionog društva” a ne u sapun u bolnicama ili u slanje talentovane dece na međunarodna takmičenja iz recimo fizike hajde da bude jasno definisano šta se tim želi postići i kako će se efekti meriti. To vam uostalom, ako ste u realnom poslovanju, traži svaki klijent.

Kada dobijete poziv da predložite recimo plan PR aktivnosti klijent vam ne kaže “Hej želimo konferenciju za štampu i dva pojavljivanja direktora u jutarnjem progamu a vi nam predložite mesto za KZN, teme i na kojim bi televizijama trebali da gostujemo (shodno tome i kako da to postignemo)“. On kaže “Hej izbacujemo novi tip kredita, želimo da za njih saznaju ti i ti…“. Naravno bez onog hej na početku. Ako ste ikada gledali brif multinacionalki koje proizvode robu široke potrošnje znate na šta mislim. Ne oni vam ne kažu “Hajde dajte predloge pa ćemo da biramo šta nam se svidi, a za šta smatramo da je u interesu Srbije” [citat po sećanju]. Ako ste branili svoje predloge pred brand i communications managerima multinacionalki onda tek znate o čemu pričam.

Da li je to što predlažem komplikovan posao? U suštini nije. Postoje naime dva dokumenta, dve strategije usvojene od strane nadležnih organa ove zemlje i objavljene u Službenom glasniku, koja zajedno sačinjavaju Digitalnu agendu za Srbiju za čije sprovođenje u život je ova Direkcija zadužena. U jednom od tih dokumenata se kaže i da “…razvoj informacionog društva treba usmeriti ka iskorišćenju potencijala IKT za povećanje efikasnosti rada, ekonomski rast, veću zaposlenost i podizanje kvaliteta života svih građana Republike Srbije.” Kao bitna rečenica ona je istaknuta i u tekstu pomenutog poziva a tu se mogu naći i nazivi osnovnih dokumenata na kojima se Digitalna agenda zasniva. Time je moj predlog beskonačno lako sprovesti u delo. Pre nego što se objavi naredni konkurs potrebno je samo zapitati se koji od ova četiri zadatka aktivnost koja će se finansirati treba da ostvari i koji je način da se izmeri da li je zadatak ispunjen. Onda neće biti potrebno da se preciziraju alati (konferencije, događaji, veb sajtovi, informacioni sistemi, baze podataka, edukacije, itd) nego rezultati koji primenom nekih alata treba da se postignu. Svaki dobro postavljen rezultat samim svojim opisom daje već odgovor o načinu na koji će se meriti.

Ukoliko stvar bude postavljena na taj način bićemo korak bliže da izabrani projekti budu “..dobri za Srbiju…[citat po sećanju objašnjenja po kojim se kriterijumima projekti biraju koje je dato na jutrenju u DA]” a bićemo i korak dalje od citata: “Sometimes we know we have to do something. It may be hard to pinpoint why, but we’ve got this feeling that we’ve just got to do it.” kojim počinje tekst iz koga sam uzeo ilustaciju.

Primer

Tekst iz kog sam uzeo sliku nema nikave veze sa ovim o čemu pišem.

Suština priče je u tome da ne treba mešati “..grandams and frogs”. Održavanje konferencija nije cilj, to je alat. Ni poseta konferenciji određenog broja osoba, makar ih i targetirali prema određenoj ciljnoj grupi, nije cilj. Cilj je akcija koju će te osobe sprovesti posle prisustva konferenciji a posle nekog vremena treba izmeriti da li se to i desilo.

Ako na primer Direkcija za digitalnu agendu fokus svog rada premešata ka popularizaciji elekronske trgovine onda je:

  • cilj Otvaranje toliko i toliko PROFITABILNIH online prodavnica ili uvođenje sistema za elektronsku trgovinu u toliko i toliko poslovnih subjekata
  • ciljna grupa Vlasnici, direktori… poslovnih subjekata koji imaju nešto (realna ili virtuelna dobra) da ponude kao predmet ovakvog načina poslovanja
  • način merenja Kad imate ciljeve definisane kroz brojeve lako je izmeriti njihovo ostvarivanje

Kada se zadatak na ovaj način postavi, a postavi se i ciljevi odrede na osnovu analiza koje se urade pred objavljivanja javnog poziva, na predlagačima je da daju svoje viđenje alata kojima će se ciljevi ostvariti. Hoće li to biti portal gde možete elektronsku prodavnicu da otvorite na klik miša, brošure, predavanja i prezentacije, PR kampanja, konferencija i tako dalje i tome slično (najbolje je naravno objedinjeno) generalno je nebitno onome ko aktivnost finansira. Bitno je da ga predlagači ubede da će postavljeni cilj ostvariti u postavljenim okvirima i da se izvrši monitoring, uz transparentno uključivanje javnosti od čijeg se novca na kraju krajeva sve ovo finansira, da li je obećano i ostvareno.

Napomena: Predlozi iznešeni u ovom posto možda deluju komplikovani za realizaciju ali su u suštini samo pitanje metodologije sprovođenja javnih poziva a njihova realizacija je organizaciono-tehničko pitanje pa samim tim ne bi trebalo da privuku veću pažnju niti da izazovu burniju diskusiju.

Ono što bi svakako trebalo da privuče pažnju prvo internet zajednice (šta god to bilo) a potom i medija je činjenica da država ulaže ozbiljan novac u promociju i popularizaciju elektronskih komunikacija i informacionog društva. Deset godina profesionalno pratim ovu oblast i ovo je koliko se sećam prvi put da se u značajnijem obimu odreši državna kesa ovim povodom. To je za svaku pohvalu i nadam se da sam ovim postom makar malo pomogao. Takođe se nadam da će prvenstveno blogeri i drugi više-manje profesionalno zainteresovani za ovu oblast doprineti popularizaciji napora Digitalne agende, omogućiti svojim aktivnostima da se o ostvarivanje ciljeva koji su navedeni u strategijama više sazna i da će to, uz malo Božije pomoći, dopreti do klasičnih medija. Za sada je u njima vrhunac dešavanja koje treba ispratiti bizarna vest o ukidanju Vook Jeremic Twitter naloga. Može novinski papir i bolje da se upotrebi.

Posted in internet u Srbiji | 20 comments

Next Page »

partners:

Innovation can be very high priced and it is typically intelligent not to be the first in launching a remedy that hasn't been proved. A business which is running a business vital mission must think about this value. An airplane company for louis vuitton usa outlet case in point could use it, Neverfull Louis Vuitton so do hospitals, or pharmaceuticals.

Women love designer handbags business women louis vuitton luggage set love bargains. There are numerous internet vendors who give louis vuitton monogram a fabulous variety of louis vuitton usa outlet genuine designer handbags at discounted prices. The wide array of designer merchandise offered by Brands Boutique carries a wide array of handbags produced by Hermes, Dolce & Gabbana, Dior, Diesel, Chloe, Chanel, Burberry, Balenciaga, Armani and others. Is louis vuitton usa outlet certified translator different from Official translator?Please ask the Government official to give reference of official translators, this means the Government has appointed Officials who specialize in translation to help the public who require translation. Backlinking strategies can be easy and fun and the web page operator who cheap oakley sunglasses is performing on obtaining additional backlinks for his internet site can louis vuitton usa outlet master new things, meet new people, and have a incredible quantity of pleasurable carrying out some thing that was once a louis vuitton usa outlet chore: making backlinks.

That's all it is.