Miloje Sekulić

Archive for the 'lično' Category

Kako sam proveo odmor?* 2/2

U prethodnom nastavku ove uzbudljive sage imali ste prilike da čitate o mojim dogodovštinama u prvoj nedelji odmora. Danas možete da saznate šta se desilo pošto sam se skinuo sa društvenih mreža i veba generalno, naspavao, iskupao, izgoreo i zalečio opekotine Aloja gelom koji toplo preporučujem.

Meteori – monah da budem :)

U suštini druga nedelja „Mog puta energije i promene“ bila je puna planiranim aktivnostima kao šipak onim ukusnim crvenim mesnatim košpicama (na dnu linka koji vam dajem imate ceo program). Pošto malo šta u životu radim po pravilima i planu (a priznajte da ne biste to rekli o meni na prvi pogled) ja sam ih većinom izbegao i bavio se i nadalje povremeno jutarnjim vežbicama Či Gonga, sunčanjem, kupanjem, grčkim pivom sa Krita i grickalicama na terasi iznad plaže i odličnim domaćim suvim crnim vinom pored bazena uveče. „I to je sasvim u redu, svako je ovde došao da nađe sebe i revitalizuje se na način koji mu odgovara“ što bi rekla moja draga Tanja Jevđović pokretačka snaga i idejni tvorac ove priče. Posetio sam i koju radionicu i išao na izlete ali o tome kasnije.

Sala za treninge u hladu borova

Tanju znam dugo, iz vremena kada mi je u životu bilo stvarno teško. Iz perioda kada sam na gori način shvatio šta mi je nadalje sa sobom činiti i krenuo prvo u Internetagencija a onda i u Homepage priču, ali znate kako se kaže „Što te ne ubije učini te jačim“. Površnim pogledom na njen sajt pokapiraćete „.. da se tu radi o nekoj masaži koja verovatno prija..“ ali vam stvarno preporučujem da se malo udubite. Posebno ako ste korporativni vojnik i radni, a i dani vikenda, vam prolaze u jurenju nametnutih „targeta“ dok veći deo svojih pozamašnih prihoda trošite da se oporavite da bi bili orni za korporativne rovove. Tanja i njena ekipa pomažu vam prvenstveno da nađete sebe i dubinski razumete šta se sa vama dešava.. a odluke su na nama. Odrasli smo ljudi.

Bojana Glušac je Life Coach i krajnje gotivan lik. Pomaže vam da opstanete i napredujete u svetu korporacija

„Moj put energije i promene“ najbolje možete da skapirate kao samoposlugu u kojoj idete od rafa do rafa i imate mogućnost da probate artikle u ponudi. Za sedam dana ne može se učiniti dramatična transformacija ali mogli smo da se, osim već pomenutog Či Gonga, uključimo u jutarnje i večernje vežbanje Yoge, časove Salse i afričkih igara (omiljena aktivnost u kojoj su učestvovali skoro svi sem mene – i to dosta govori o meni), da posetite radionice koje su držane u vreme najveće fjake od 13 do 15 a vodili su ih Life Coachevi ili ti životni treneri ako ćemo po srpski. Meni su ove radionice bile posebno zanimljive. Life Coachevi su jedno od novih zanimanja koja su preplavila Srbiji i, sem što uz Community Managere predstavljaju neiscrpan izvor inspiracije Bjutiju, po mom su mišljenju neophodni.

Treneri i instruktori. Meni deluju kao ekipa profesora iz Hogsvarta :)

Pre nego što me spalite zbog ove izjave prisetite se kada ste poslednji put vi ili vaši prijatelji otišli u verski objekat koji odslikava vaše religijsko usmerenje pa popričali sa duhovnikom ili se bar dobrano izjadali ili proveselili sa prijateljima u kafani. Niste poodavno?! Tako sam i mislio. Plemena su imala šamane, od razapinjanja Hrista pa narednih 2.000 godina zapadni svet je imao sveštenstvno, istočnjaci još duže lika koji je decenijama meditirao pod drvetom a odazivao se na Buda, komunisti su imali Marksa a Šesta lička i prateći bataljoni Tita i Nesvrstanost. Šta imate vi-mi? Danas smo u dobu vladavine pojedinaca, kako to kažu Fankeri čijim sam se pisanijima studiozno bavio na odmoru. Sem što je moć u našim rukama počesto smo uplašeni, dezorijentisani, osećamo nemoć i strah. Alkohol goji, lake droge su zabranjene (kao i one teže – ali nađe se za zlu ne trebalo), Prozak i drugi antidepresivi ne mogu da se uzimaju večno a čuh podatak da se dnevno samo u Beogradu konzumira oko pola miliona komada Bensedina (Bendžosa, Bendžamina… ime od milja smo dali legalnoj gudri koja umrtvljuje anksiozne) tako da je meni sasvim OK da potražite-mo, odaberemo i imamo sa kim da se ispričamo i dobijemo savet. Ne za popunjavanje tiketa nego životni, manje ili više krupan. Otvorite dobro oči, raspitanje se i uživajte. Ne bi trebalo da životno treniranje može da šteti a pomoći može i jeste u mnogim meni poznatim slučajevima.

 Šetnja po pitomijim delovima Olimpa u društvu mlade operske pevačice koja nam je pevala arije u pećini Svetog Dionisija. Što bi rekao Deka #neprocenjivo

To bi bilo to za ovu godinu. Ali nije. Naša draga Tanja priprema Weekend editions programe puta energije i promena. Stay tunned!

*napomena1: Post je posvećen svim onim sjajnim radovima istog naziva koje učenici osnovnih škola pišu u septembru :)
*napomena2: Ovaj tekst nije ni na koji način sponzorisan. Nastao je u želji da vam pokažem da postoje i drugačiji načini provođenja slobodnog vremena i odmaranja i da vas inspirišem da potražite i uključite se i/ili (zašto da ne) organizujete nešto slično.

 

 

Posted in lično | No comments

Kako sam proveo odmor?* 1/2

Smestili smo se kao i obično u Jolandin kamp u Orebiću („Neko letuje u Majami Biču, neko u Palm Biču a neko u Ore Biču“ – poznati sarajevski filozof dr Nele Karajlić) na Pelješcu koji je bio sjajan izbor iz više razloga. Bilo je dosta drveća pa smo mogli da spavamo do podneva a kad bi sunce udarilo u šatore samo bismo, onako mamurni od sinoćnje žurke koja se završila u svitanje, odbauljali do mora koje je bilo odmah pored ulaska u kamp i pored zaprepašćenih čeških i poljskih turista se još u majicama i u polu-snu bacili u talase ne bismo li došli sebi od druženja na plaži uz gitare i vino iz peto-litarskog kanistera koje nam je prodavao Jolandin muž.

Ovo bi bio potpun i savršeno tačan opis mog letovanja… pre tačno trideset godina. Mnogo što-šta se promenilo za tri decenije pa i želje proizašle iz potreba. Sem godina i kilograma promenila su se i interesovanja a iz kože tadašnjeg srednjoškolca ušao sam u ulogu direktora, menadžera, (su)vlasnika firme, … odaberite prema tome kako me vidite. Svaka od tih uloga troši čoveka na svoj način, posebno danas i u Srbiji. Zato je i odmor koji mi treba i kakav sam odabrao poseban. Ovo što sam doživeo ove godine zaista se mnogo razlikuje ne samo od tog srednjoškolskog letovanja nego i od uobičajene ponude turističkih agencija. Krenimo redom uz napomenu da neću mnogo da objašnjavam šta je šta i kakve efekte daje a posebno neću nikoga da ubeđujem da je ovo najbolji ili bar dovoljno dobar način da se oslobodi stresa izazvanog modernim životom i vrati sebi, porodici, partneru…i bude oran za posao koji ga od jeseni čeka. Imate linkove za dodatne informacije a ne možete da znate niti da vam se objasni dok ne doživite. Pa vi izvolite.

Ove godine sam ustajao oko 6.45 što je za celih 15 minuta kasnije nego kad sam kod kuće i radim. Jutarnji časovi Či Gonga su počinjali u 7.30 a ja volim da salijem kafu čim otvorim oči. OK i da malo prošvrljam po mejlovima i društvenim mrežama (mada sam skoro pa održao obećanje da neću ništa postovati dve nedelje i dobio pivo za opkladu). Ta jutarnja seansa koju sam se trudio da ne propustim bila je fizički najzahtevnija (čučnjevi, pregibi, držanje ruku pod 90 stepeni i slične igrarije) ali sam se posle nje osećao baš dobro i razbuđeno. Popodnevne seanse, od 13 do 15, su bile u formi razgovora u prirodnom amfiteatru pod borovima. Osim priča o energiji, Či-u, duhovnosti, lečenju na daljinu..kineskoj tradiciji koja kombinuje moderno i tradicionalno imali smo sreću i zadovoljstvo da sa nama u grupi bude i Gorana Isailović. Beskonačno simpatična doktorka koja smatra da bolest treba prvenstveno prevenirati a uz svoje terapije obavezno propisuje i ponašanje (od škole plesa preko meditacije i aromoterapije do „šumskih banja“) koje imaju za cilj da podignu nivo sreće i povrate pozitivnu energiju. Merila nam je nivo sreće testovima u kojima smo birali mirise koji nam se sviđaju i boje koje odgovaraju našem raspoloženju.

Večernje polusatne Či Gong seanse bile su meditativne. Imali smo priliku da spojimo svoj Či (vitalna energija svega što postoji, od koje je po kineskom učenju sve sazdano) sa Čijem Univerzuma, unesemo ga u sebe, „istuširamo“ se spolja i iznutra i poradimo na ostvarenju želja. Par puta smo i oduvali oblake koji su pretili da nam pokvare ugođaj na plaži, oko bazena gde smo vežbali i na izletima. Mislim da ću nastaviti sa ovom praksom bar jednom nedeljno, verovatno subotom u podne. Da se revitalizujem i budem bolji i sebi i drugima.
Tokom prve nedelje Či Gong powered by majstor Vladan Vidović su bili jedini sastojak programa koji je upotpunjavao banjanje u kristalno čistom moru i prženje na suncu uz podosta spavanja. Posetili smo i Meteore, u formi jednodnevnog izleta, a i ceo jedan dan smo  proveli pešačeći po Olimpu uz posetu manastirima, izvorima, vodopadima.. i doživljen kulturološki šok kada smo zahvatili vodu iz potoka i pili je onako iz šake. Strašno je saznanje da mi je ovo bilo prvi put posle opet par decenija, da sam pio neprerađenu vodu, u prirodi, iz reke. Zadnji put radio sam to na Vrelu Bosne kod Sarajeva neposredno pred rat, ako se zanemari gutanje savske vode na Adi što izbegavam. Fascinatno iskustvo i poražavajuće saznanje koliko smo odvojeni od prirode.

U sledećem nastavku saznaćete šta mi je donela druga nedelja izbivanja sa društvenih mreža.
*napomena1: Post je posvećen svim onim sjajnim radovima istog naziva koje učenici osnovnih škola pišu u septembru. :)
*napomena2: Ovaj tekst nije ni na koji način sponzorisan. Nastao je u želji da vam pokažem da postoje i drugačiji načini provođenja slobodnog vremena i odmaranja i da vas inspirišem da potražite i uključite se i/ili (zašto da ne) organizujete nešto slično.

 

Posted in lično | 1 comment

Stotine i stotine lajkova

“Tabloidizacija medija…” “Novinari su krivi…” “Žuta štampa…” “Sve za tiraž…”

Fotografija na kojoj sam sa jedinim preživelim junakom filma “Vidimo se u čituljiKristijanom Golubovićem napravljena prekjuče u restoranu Vapiano, gde sam ja radio a on večerao sa društvom, je sadržaj koji sam podelio na Fejsbuku na svom ličnom profilu koji je sakupio najviše lajkova (187 do sada) od kada sam na ovoj društvenoj mreži. Više nego bilo koji status, fotografija, stručni link, …više nego bilo koji link iz medija, edukativni video, blog post, … Mislite o tome kada izgovorite neku od fraza sa početka ovog teksta i zapitajte šta nam je ovaj mali eksperiment pokazao.

evening dresses online australia,christian louboutin sale uk,ralph lauren outlet,ralph lauren italia shop online,michael kors uk

Posted in lično | 8 comments

Šta postati?

Ukoliko planirate svoju budućnost i pitate se šta da postanete iz svog, ne tako malog, životnog iskustva želim da podelim sa vama da je zaista bitno:

  • da radite ono što vas zanima i što volite
  • da zarađujete dovoljno za svoje realne potrebe

Da biste ovo mogli da postignete neophodno je da shvatite da sigurno radno mesto i zanimanje koje će biti hit i isplativo narednih pedeset godine ne postoji i da morate stalno da učite i unapređujete se. Što može i da bude zabavno. Naravno da treba i da se borite da postignete ono što želite i da uživate u postignutom!

Eh, da. Verujte mi da i najgluplje i najbezizlaznije situacije u kojima se nađete u svojoj karijeri, kada vam izgleda da ste potpuno zaglavljeni, mogu da vam budu odskočna daska i da vas pokrenu u potpuno novim i fantastičnim pravcima. Samo treba da verujete u sebe i da sačuvate nešto od radoznalosti deteta.

A sada da pređemo na iskustvo koje sa vama želim da podelim

Znate li šta je “kičmatrans”? To je žargonski naziv za nošenje džakova. Cimanje na leđima džakova od 50 kg cementa ili brašna legitiman je način da se zaradi. Susreo sam se sa njim sada već daleke ’93 kada se postavilo pitanje na koji način da obezbedim sebi sredstva za život i da mogu paketima da pomažem roditelje koji su ostali u ratom zahvaćenom Sarajevu. Kao rođeni beograđanin i dete oficira koji se na službi a potom i u penziji zaglavio u Bosni imao sam kod familije smeštaj ali su se štekovi donešeni sa sobom potrošili.

Ti štekovi (zalihe novca) su u stvari pravi početak priče o mom profesionalnom opredeljenju, odnosno o odluci čime ću se baviti. Ne samo o odluci nego i o njenom sprovođenju. Studentski dani, njihov sarajevski deo, protekli su mi u lutanju između različitih smerova na građevinskom fakultetu koji sam upisao povučen primerima očeva mojih prijatelja koji su sa tom strukom vrlo lepo prošli u životu. U to vreme su inženjeri sa domaćim firmama masovno išli u inostranstvo u Libiju, Maleziju, Tunis, Egipat… i jako lepo živeli od toga. Povučen pričama o visokim zaradama u egzotičnim zemljama napravio sam prvu i mislim jedinu grešku u izboru zanimanja. To što se učilo na konstruktivnom smeru jednostavno me nije zanimalo. Grčeći se nad statičkim proračunima shvatio sam da sam u neku ruku kreativac, samo kakav to još tada nisam znao. Mada nisam bio loš student, čak sam prednjačio po ocenama, srećan nisam bio. Falila mi je kreacija, falilo mi je da se iskažem u nečemu što je više vizuelno, a u suvoparnim proračunima nisam to nalazio. Izlaz je bio u nekoj vrsti bega u poslove i posliće koji su uz (istina odužene) studije mogli da se rade. Pokušavao sam jednom da prebrojim koliko sam različitih ne samo poslova nego i zanimanja promenio od  ’88 do ’91 i bilo ih je petnaestak. Od onih klasičnih konobarisanja, rada za šankom, DJ-isanja.. ulaska u posao sa bižuterijom i slikama, nakitom od srebra i poludragog kamenja.. do rada na pripremi za štampu, računarskom dizajnu i sito štamparskom radionicom kao krunom cele priče. Štek je bio posledica. Onda je došao rat u koji nisam verovao da će se destiti, kao što nije niko od moje sarajevske raje takođe nije verovao, i sve je ostalo tamo. Radionica, poslovi, fakultet na dvadesetak ispita do kraja i najvrednije. Prijatelji.

Promena grada i fakulteta donela je i promenu smera i obreo sam se na verovatno najboljoj katedri za niskogradnju na Balkanu. Okruženje je bilo jezivo. Ratne godine, mobilizacije, hiper inflacija, prodaja robe na haubama kola parkiranih na Bulevaru, nemaština. Na drugoj strani bili su to počeci računarskog projektovanja, prve primene geoinformacionih sistema i ja sam se u toj priči našao. Dozvolio sam sebi luksuz da biram jer znate onu “Ako se vežete sa pogrešnim patnerom možete da se razvedete. Ako pogrešite zanimanje pogrešili ste za ceo život”. Istina je da je to bilo vreme kada su fakulteti bili besplatni. Takođe je istina da sam, kada su se uslovi promenili, gore pomenutim kičmatransom uspeo sebi da obezbedim da ga uspešno završim kao najbolji student na smeru i da obezbedim sebi stipendiju, odnosno zaposlenje. Mogao sam istina da radim i mnogo gospodskiji a jednako isplativ posao, dilovanje deviza, ali se šverc brašna radi snabdevanje istim privatnih pekara i potkradanje države za poreze, u koji sam bio uključen kao nosač džakova, obavljalo noću pa je po danu moglo da se studira. Iza svega je naravno stajao visoki državni funkcioner ali to sada nije ni tako važno.

Tako sam se obreo u Saobraćajnom institutu CIP. Jednom od dva mesta gde je na kraju 20 veka svaki diplomirani građevinski inženjer želeo da se zaposli. Drugo je bilo Energoprojekt. CIP je u tadašnje, tj. vreme Mrke Bekutića bio partijska i državna PR mašinerija a Mrka je mag opsenjivanja masa. Ima par sjajnih anegdota iz tih dana koje ja znam a koliko ih je tek nepoznatih. Na stranu zaista odlični i stručni inženjeri i tehničari i drugi kadrovi koji su radili a mnogi i danas rade tamo. Dobri ljudi, većinom.

Kičmatrans mi je tada “pomogao” da prebrodim loodilo zvano “Projekat izgradnje 10.000 stanova za mlade bračne parove, policiju i vojsku”. Bio je poslednji besramni pokušaj da se građevinski sektor iskoristi za propagandu i o(p)stanak  Miloševića na vlasti. Država je obećavala 10.000 jeftinih stanova, već u aprilu se znalo da je realnih mogućnosti je bilo da se izgrade eventualno dve a izbori su bili na jesen. Problemi sa kičmom nasleđeni iz studentskih dana su me spasili cimanja po kojekakvim gradilištima koja su, mahom bez ikakvih papira, otvarana širom Srbije. Većina toga što je tada obećano i započeto kilavilo se još par godina a mnoge od zgrada nisu ni završene. Kad smo već kod toga uočavate li paralelu u vršenju propagande vlasti onda i sada?

Pozicija saradnika … za nešto .. u fantomskoj političko-propagandnoj mašineriji, takozvanoj Direkciji za obnovu zemlje dovodila me je do očaja ali sam utehu a potom i izlaz pronašao u bavljenju internetom. Počeo sam da ga koristim na fakultetu, tamo negde 1997 ali tek pošto sam upoznao Dragana Varagića koji me inficirao svojim bezgraničnim optimizmom u vezi sa svetlom budućnošću srpskog interneta počeo sam profesionalno njime da se bavim. To mi je za donelo vrlo prestižno i ugodno mesto u CIP-u. Bio sam “čovek kod koga stoji internet” tj. onaj koji čita kompanijske mejlove i na diskete snima kolegama materijale koji ovim putem stignu u firmu. Znam da vam je ovo potpuno neverovatno priča ali se pre samo deset godina zaista tako radilo.

Tako je počelo a u proteklih deset godina prošao sam zaista uzbudljiv, ne uvek lak ali zato uvek veoma zabavan, put u trouglu novinarstvo-PR-internet. Ukoliko vas zanima imate detalje ovde. Danas sam zadovoljan onim što sam postigao i kako živim ali se i dalje držim onoga što sam vam napisao u uvodu.

Zato krenite hrabro, pametno i odlučno u svoju budućnost.

Puno vam sreće i radosti želim! :)

 

Profesionalna orjentacija

Ovim tekstom podržavam mlade ljude da donesu samostalnu odluku o svom budućem zanimanju i projekat “Profesionalna orijentacija u Srbiji” koji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ, u partnerstvu sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i saradnji sa Ministarstvom omladine i sporta Republike Srbije.

Cilj projekta je da osposobi mlade da promišljeno, valjano i realno odluče o izboru zanimanja a potom i obrazovanja, da planiraju karijeru i uključe se u svet rada. Sajt projekta je Profesionalna orjentacija .

Kao društvo, bili bi produktivniji kada bi mladi ljudi bili zadovoljni i kada bi radili ono štvo vole i žele.

Ovo objašnjenje preuzeto je od Deke.

Post ni na koji način nije sponzorisan.

Posted in lično | 4 comments

To je duh (i ljubav)! :)

Njih dvoje imaju zajedno oko 150 godina. To im nije smetalo da u predvečerje jednog od poslednjih dana kada se živa u termometru opasno približila 40. stepenu izađu na tartan stazu za vežbanje u Tašmajdanskom parku i, istina ne istrče ali bar, žustro prohodaju par krugova. Ganuo me njihov duh i odlučnost ali i ljubav koju su isijavali.

wedding dresses online,christian louboutin sale,ralph lauren italia,louis vuitton uk,michael kors bags

Posted in lično | 2 comments

Next Page »

partners:

Innovation can be very high priced and it is typically intelligent not to be the first in launching a remedy that hasn't been proved. A business which is running a business vital mission must think about this value. An airplane company for louis vuitton usa outlet case in point could use it, Neverfull Louis Vuitton so do hospitals, or pharmaceuticals.

Women love designer handbags business women louis vuitton luggage set love bargains. There are numerous internet vendors who give louis vuitton monogram a fabulous variety of louis vuitton usa outlet genuine designer handbags at discounted prices. The wide array of designer merchandise offered by Brands Boutique carries a wide array of handbags produced by Hermes, Dolce & Gabbana, Dior, Diesel, Chloe, Chanel, Burberry, Balenciaga, Armani and others. Is louis vuitton usa outlet certified translator different from Official translator?Please ask the Government official to give reference of official translators, this means the Government has appointed Officials who specialize in translation to help the public who require translation. Backlinking strategies can be easy and fun and the web page operator who cheap oakley sunglasses is performing on obtaining additional backlinks for his internet site can louis vuitton usa outlet master new things, meet new people, and have a incredible quantity of pleasurable carrying out some thing that was once a louis vuitton usa outlet chore: making backlinks.

That's all it is.