Miloje Sekulić

“Topli vetrić ćarlija kroz krošnje u kojima pupoljci pupe i svojim dahom topi krpice snega koje se još održavaju tu i tamo. Zemlja natopljena vodom se polako greje spremna da primi seme i da podari novi život. Plahovita planinska reka nabujala od otopljenih snegova probija se kroz … bal, bla, …truć, truć, … Proleće je ponovo u našem gradu!”

Ovakve pismene sastave pisali smo u osnovnoj školi. Učiteljica bi nas okupila, zadala nam bajkovitu temu koju smo svi (sem onih koji su pobegli sa časa) obrađivali. Svako od nas školaraca na svoj način naravno. Pleli bi priču levo-desno ali bi na kraju svi došli do iste poente, onako kako je učiteljica očekivala od nas i zadala nam je kao temu. Mi smo naravno očekivali da budemo nagrađeni. U to doba ocenama.

Danas smo matori i ne pišemo pismene sastave. Pišemo blogove.

fotka je ukradena odavde

Šta je zajedničko za sve Nokije, iPhone 1,2, 3, 4, 5, 6, (do kog god broja da su stigli)i one žutaćke HTC-ove, Samsunge i slična čuda savremene tehnike? Potpuno su beskorisni!

Kad imate 60+ a ponekad i ranije sve te džidže-bidže na koje se ložite ranije vam jednostavno ne trebaju jer ne možete da ih koristite. Ne vidite, prsti su vam trapavi, zaboravljate, .. u strahu ste, počesto i zbunjeni, depresivni, .. Kuckanje porukica po sićušnim tasterima, snalaženje u menijiam, ne dao Bog trljanje prstom po ekranu.. sve vam to ne treba. Treba vam telefon kojić ćete brzo i jednostavno pozvati onih par ljudi koji vam trebaju u životu. I to je to!

Muku sam namučio nameštajući pokojnom ocu brojeve i memoriju i pokušavajući da mu objasnim kako se do njih dolazi. O podešavanjima melodije koju bi razdesio između svaka dva moja dolaska da ne pričamo. Voleo je da čačka po telefonu a nije se baš snalazio šta god da mu doneli. Sa majkom je tek posebna priča. Žena, ne raume se u tehniku niti je zanima. A telefon joj realno treba kad krene iz kuće. Neki da bude sigurna da će uvek brzo i lako da me dobije ako joj zatrebam.

Telefon za matorce je ono što nam je trebalo. Da se razumemo odmah ovaj post nije ni na koji način “sponzorisan”. Ovi Italijani su napravili ono što mojoj majci i gomili drugih starijih ljudi o kojima vi možda brinete treba. To je opisano rečima “mobilni GSM telefon sa velikim tasterima i displejom”. Nema tu filozofije drugari to je ono što ljudima u tim godinama treba. Sem toga tri memorijska dugmeta su, naravno velika i, jasno istaknuta ispod displeja. I to je no.

Nikakva kamerica, nikakava boja, nikakve igrice, aplikacije.. Uspešno pogođena niša znači tačno prepoznavanje a potom i zadovoljavanje potrebe ciljne grupe. To što tih 6.500 din sve sa isporukom na adresu smatram verovatno najbolje potrošenim novcem u zadnjih par meseci govori koliko mi je pao kamen sa srca.

Ima tu još par stvari onako  prepisanih iz kataloga koje govore koliko se razmišlajlo o potrebama onih kojima je telefon namenjen.

• Displej: Velik, osvetljen sa velikim ciframa
• Osvetljena tastatura
• Pojačano zvono: do 100 dB
• Pojačan zvuk u slušalici: do 25 Db
• Kompatibilnost sa slušnim aparatima
• SOS funkcija: pozivanje jednog SOS broja i automatskog slanja poruke na taj broj (crveni taster na zadnjoJ strani telefona)
• LED lampica za osvetljavanje prostora
• ALARM: podešavanje do 3 različita alarma (buđenje, uzimanje lekova i sl) sa opcijama aktiviranja: jednom, svaki dan, u određene dane

Neki su ljudi verovali u mene kada mi je to verovatno najviše u životu trebalo i to jasno rekli i delima pokazali. Veliko HVALA! Nadam se da ih nisam izneverio.

Idemo i dalje zajedno.

Nisam plaćen za ovaj post, ni na koji način, niti mi je agencija niti kompanija skrenula pažnju na ovu instalaciju.

Išao sam preko Trga, video, dopalo mi se i fotografisao sam pa objavljujem.

Svestan sam naravno količine šećera u svakoj ćaši.  Odrasli ste pa sami pravite izbore.

Ono što hoću da kažem ovi postom je da volim kada neko malo mrdne … pozadinu, izađe iz kolotečine i koristeći male inovacije od standardnih sredstava komunikacije napravi nešto novo i upečatljivo.

A nije trebalo previše. Obrtna postolja za medvediće, duvalice koje muljaju kuglice stiropora i prave zimsku čarolju. Volim tu pred prazničnu kičericu. Bravo, ko god ovo radi.

“Neven Vrgoč, jedini kravatolog u SCG, dizajner koji je zahvaljujući ovom parčetu tkanine uspeo da se proslavi širom planete…“, piše u tekstu objavljenom u nekada štampanom a sada samo online magazinu GM (General Manager).

Ako vas zanima zašto me pogodilo kada sam na mestu u Čika Ljubinoj ulici u Beogradu ispred koga sam kao klinac opčinjeno stajao gledajući kreacije čoveka koji se tri puta zahvaljujući kravatama upisao u Ginisovu knjigu rekorda ugledao ovaj nadrealan prizor razmislite dobro o rečenici iz teksta u GM-u: “Tragajući za simbolom Titove Jugoslavije, VIP gosti su umesto pirotskih ćilima, zlatiborskog kajmaka, sjeničkog sira i čuvene šumadijske šljivovice sa ovih prostora odlazili sa koferima težim za stotinak grama, koliko iznosi jedna kravata.“

Ima neke simbolike i u tome što sam ovu prenamenu prostora primetio baš danas kada je objavljeno da nam se stajanje u redu za ulazak u predvorje EU prolongira.