Slika je ukradena odavde. Njen naziv “Team work” lepo opisuje jedan od problema korporativnog blogovanja kod nas.

Korporativni blogovi u Srbiji ne postoje, nema ih, uz jedan izuzetak koji potvrđuje ovu tvrdnju!

Ovo je kraj posta koji je napisan za manje od pet minuta a podstaknut Varagićevim postom i čudnim pravcem u kome su komentari otišli.

 

Da ne bude da se radi o h8-erskom nastupu lika koji se kao odmara na Zlatiboru a ovamo sa strane voajeriše po vebu da malo pojasnim, ipak na ovu temu razmišljam od sinoć.

Koliko me sećanje služi prvi pokrenuti poslovni blog, korporativni blog, blog jedne firme bio je onaj Color Press grupe. Postoji i danas i tekstovi se objavljuju prilično redovno mada najčešće retko. To je taj jedan izuzetak a opstaje zahvaljujući prvenstveno činjenici da u toj firmi na poziciji web urednika postoji jedan Goran Aničić, čovek koji je sposoban da održava brat bratu jedno 50-tak sajtova paralelno. Uostalom većina tekstova na ovom blogu su njegovi.

Šta još imamo? Blog neke od kompanija koje se nalaze na listi od 300 najuspešnijih domaćih firmi Ekonomist magazina? Naravno da ne, ili bar ja za to ne znam a ako ja za to ne znam veliko je pitanje zašto je to tako. Elem meni su najdraži bili poslovni blogovi (ja stvarno ne mogu  za blog ambulante da koristim prefiks “korporativni”) jednog zubara i jednog plastičnog hirurga. Ovaj plastičarev blog mi je posebno drag jer mi je poslužio, u nedostatku boljeg domaćeg primera, da objasnim marketingu jedno od Top 3 domaćih kompanija šta je poslovni blog. “To je onaj što je Milkica iz računovodstva kod njega sredila usne jer je čitala na vebu njegove tekstove”. Objašnjenje su shvatlili, blog naravno nisu počeli da pišu ni u loodilu. Ali šta mi tu imao, u oba ova primera? Relativno mlade preduzetnike modernih shvatanja i kratkog fitilja. Ovi blogovi su dugo neaktivni.

Sledeća kategorija su blogovi mahom malih a možda poneko od njih i spada u kategoriju srednjih preduzeća, mada iskreno ne verujem. I što je posebno bitno u pitanju su IT ili internet biznisi, dakle predodređeni za blog kao formu komunikacije. Jednu od formi komunikacije ali za njihovu ciljnu javnost svakako bitnu. Kako da vam kažem “Internet prodaja guma” je uz svo dužno poštovanje ne preterano veliki biznis i što je posebno bitno internet biznis. Šta je logičnije da koriste od bloga kao alata u komunikaciji sa ciljnim javnostima? Do kada će ne zna se, želim im da izdrže, super su im i korisni tekstovi. Drugi sličan primer, internet biznis koji komunicira i blogom, je blog portala Nekretnine Srbije. Zadnji post je iz marta 2010.

Apsolutni hit i “korporativni blog” u koji smo se svi kleli, a ispostavilo se da je imao i dobar uticaj na poslovanje firme, je Pozitiv. IT firma koja nije Informatika, koja nije Pakom, koja nije Comtrade… cenim je na do 50 zaposlenih, mada je realnije da ih je 20-tak. Takve sredine su mnogo fleksibilnije, mnogo operativnije od “korporacija” a posebno je bitno da se radi o firmi gde ako se nešto gazdi svidi i on to podrži.. ajde brajko ne poslušaj, svaki si mu dan na očima. A ovde je bio takav slučaj, nema zavlačenja po hodnicima zgradurina i vađenja na “pretrpan sam poslom” što je u mnogoljudnim i često do bola birokratizovanim korporacijama slučaj.  Čovek se zainteresovao i dopalo mu se, …samo što u slučaju ovog bloga ima jedna caka, temelj uspeha mu je neverovatna posvećenost, upornost i u blog zaljubljenost  Jasne Kamatović. Koliko je to bitno, da postoji entizijasta u firmi, govori nam činjenica da Jasna više nije tamo a da je zadnji post na blogu sa datumom 6. juli. Džaba ga bilo svih procedura o pisanju bloga za koje sam siguran da postoje i da su savim OK.

Šta još imamo? Varagić, Đermanović, Istok, Lude ribe, MCB, Snajper, VEZA..na kraju krajeva ovaj blog i Interent agencija. Sve je to OK ali su u suštini sve ovo blogovi pojedinaca ili ti “one do najviše two man show agencija”, veb konsultanata, ljudi kojima je posao da druge ljude ubeđuju da pišu blogove. OK MCB odskače količinom nula na završnom računu jer su do savršenstva razvili proces organizacije i prodaje poslovnih obuka ali se u suštini i ovde radi o firmi od par ljudi a ne radi se o firmi koja je među recimo 500 najjačijh u zemlji po prometu, profitu, šta god.

E sad pitam ja vas dve stvari:

  1. Jesam li ja u pravu, tj. imamo li mi ili ne u ovoj Srbijici jedan pravi korporativni blog? (Naravno da znam za ovaj jedan što treba da krene ovih dana ali nije fer da ga pominjemo dok se sami ljudi ne oglase)
  2. Ako nemamo ni jedan ili imao jedan, ili najviše dva zašto je to tako?

Na ovo drugo pitanje počinjem da razmišljam upravo sada a odgovor ću napisati sutra na IA blogu za oko pola sata. :)