Satima sam danas pričao sa bar tri profesionalna novinara a diskusija je proključala kada sam se drznuo da predložim medijima da imaju informativne i edukativne a zašto ne i afirmativne tekstove o korisnosti primene veba u poslovanju (uz puno uvažavanje kritičke distance). I to kroz primere, domaće jer se tako najbolje uči i ima se najviše koristi.

E sad šta mi je tu fascinantno. Ni jedan od njih troje nije upitao “Hej a koji su to primeri?”. Pitam se gde je tu profesionalni nerv, gde je želja da se isčačka dobra priča, gde je ideja “Ovaj čovek poslednjih 12 godina profesionalno prati veb, mahom domaći. Prokrstario je od Bora, preko Kragujevca, Prijepolja, Šapca, Novog Sada, Subotice, …upoznao ljude i video šta rade…možda ima neku dobru priču”?

Da imam. O splavaru Simi sa Lima, o Suncu iz Kragujeva, o Eleni apartmanima na Fruškoj Gori…koji jako uspešno koriste veb da unaprede svoje poslovanje…i niko mi od njih nije klijent. Pa onda o momku koji može da pomera samo glavu jer je tako rođen a izdržava sebe i majku od veba pa o stotinama programera koji sede u unutrašnjosti Srbije i zarađuju onoliiiko radeći za ino tržište, pa o izvozu softvera iz Vojvodine koji je veći od izvoza malina (tu priču valjda znate). To su te priče drugari i naravno mnooogo drugih. Jedino što su videli je da sam radio u PR-u (manje nego u medijima) i da imam veb agenciju i isukali su mačeve braneći se od mogućeg PR-isanja na stranicama medija u kojima rade. Šta sve na te stranice inače prolazi nije tema ovog teksta.

Ubeđen sam da je pisanje o blagodetima korišćenja veba u poslovanju u interesu čitalaca (gledalaca, šta god) i šire posmatrano u interesu ove zemlje i ovog društva i da bi svaki medij morao to da ima kao sastavni deo svojih izdanja, emisija, itd. Takođe sam ubeđen da je to i u interesu medija. Ne samo pisanje o blagodetima nego prvenstveno edukacija naroda, a posebno privrednika, i isticanje dobrih primera da bi se ljudi osvestili, informisali i motivisali. Ja to smatram javnim interesom. Da to je dobro i za nas koji od veba živimo.

Komentar (na temu promocije dobrih primera) koji moram da prenesem je sledeći: “Mediji to, zapravo, rade, posredno, jer i nije njihov posao da to rade neposredno (to je posao za PR i mi se ne bismo mešali). Međutim, posao medija je mnogo više da ukažu na to da je ono što biste klijentu da prikažete kao predivan šareni balon, zapravo, pardon my french – probušen kurton.”

Dakle #nevera

Povodom ove rasprave na DM mi se javio drugar. Pre godinu i po dana kod njega sam zasejao seme ispričavši mu istu priču kao njima danas. To vidim kao svoju misiju, šta mogu. Čovek je planirao, razmišljao, .. tražio način kako i za koju nedelju počinje o svom trošku snimanje serije video priloga u kojima će upravo informisati, obrazovati, podsticati ljude da koriste veb u poslovanju. Na primerima onih koji to uspešno rade. Prikazivaće ih na sajtu-blogu koji će pokrenuti u tu svrhu. Biće uvezan na društvene mreže naravno. Zavrtеće se priča, potražiće sponzore, tražiće sredstva, fondove.. akcijašićemo.. podržaću ga dakako. Smatram da sam svoju misiju obavio.

Ne znam meni se to čini kao budućnost novinarstva i medija. Vama?

Fotka je ukradena odavde a pronašao sam je na upit “believe or not” što je otprilike i moj komentar cele priče. Fotka nema drugu simboliku sem da vas privuče da liknete na link. Možda i ima.