Screen Shot je uzet odavde

Poštovani gospodine Vučiću,

Dok sam danas pio jutarnju kafu video sam deo vašeg obraćanja javnosti u Kažiprstu na B92. Zapazio sam deo koji se tiče kritike medija (istaknuti su B92, RTS i Blic)  i njihovog odnosa prema SNS a koja je podstaknuta trenutnom situacijom [deo od 4 minuta nadalje]. Uz malu pomoć prijatelja dođoh i do ovog teksta u kome su kritike prema medijima kratko i jasno predstavljene na jednom mestu. U suštini vaše primedbe svode se na sledeće: “Vučić je rekao da DS preko svojih medija obmanjuje javnost time što plasira informacije…“. Da li ste u pravu? Nemam pojma a to nije ni tema ovog obraćanja. Kada tvrdite tako nešto verovatno imate i argumente za to, ali kažem sama istinitost ove tvrdnje nije mi bila povod da Vam se obratim. Povod je nešto drugo.

Bez obzira jesu li u pitanju činjenice bitan je vaš osećaj i osećaj vaših partijskih kolega ili samo simpatizera da mediji ne predstavljaju na prvi način istinu kakva god da vi smatrate da je ona. Taj osećaj i javno istupanje poslednjih dana podstakla su me da vas podsetim na činjenicu da postoji ne samo jedan ili nekoliko medija koji su Vama i partiji kojoj ste na čelu (i naravno svim ostalim akterima političke scene) na raspolaganju nego da ceo jedan komunikacioni kanal sa svim svojim multimedijalnim mogućnostima stoji praktično neiskorišćen.

U pitanju je naravno komunikacioni kanal internet i društveni mediji. Treba li po ko zna koji put da ponavljam podatke koje znaju svi oni koji žele da ih čuju? Podatke o penetraciji interneta koja je u Srbiji prešla 40%, o preko 2.5 miliona profila koji kao odrednicu imaju Srbiju na Facebook-u i tako dalje i tome slično. Treba li da podsećam da je to praktično jedini medij koji ne može da bude ukinut, stavljen pod pritisak, cenzurisan…? Setite se devedesetih godina i skidanja predajnika TV i radio stanica, pritisaka na štampu, “ulaska vode u koaksijalni kabl”, i tako dalje i tome slično. Kako je B92, simbolično upravo medij na kome se žalite na cenzuru,  izgradio kao snažno internet prisustvo i dugo bio pojam za internet u Srbiji? Pa morali su! Jedno vreme je upravo internet bio jedini kanal na kome su mogli da emituju svoj radio program. Sve ovo Vam je sigurno poznato pa da se ne zadržavam na tome.

Na čemu se treba zadržati? Na činjenici da je očigledno da u svom timu, ili bar kao aktivne simpatizere,  imate neke pametne i sposobne ljude ali isto tako i da online aktivnosti nemaju podršku kakvu zaslužuju. Dokaza za prvu tvrdnju je igrica “Pobedi Slađu” i njen uspeh a za drugu činjenica da stranica na Facebook-u kojom se pruže podrška trenutnim aktivnostima Tomislava Nikolića ima nešto malo više od 1.000 osoba koje je podržavaju. Ne treba da se osećate loše zbog svega ovoga jer ništa bolja situacija nije ni kada su druge političke partije u pitanju. Sem angažovanja entuzijasta, mahom iz partijskih redova, internet jednostavno nije prepoznat kao bitan kanal komunikacije sa simpatizerima, članovima i drugim potencijalnim glasačima. Čast izuzecima.

Zašto Vam sve ovo pišem? Iskreno pozicija partije čiji ste rukovodilac na političkom nebu Srbije kao ni pravovremeno i valjano obaveštavanje javnosti o aktivnostima koje sprovodite nije nešto što je u fokusu mojih interesovanja. Kao ni pozicija drugih političkih partija ni aktivnosti njihovih rukovodilaca. U fokusu mi je posao kojim se bavim i okolnosti pod kojim se njim bavim, konkretno interesovanje koje za angažovanje mene i mojih kolega vlada međ’ onima koji drže ključeve kasa sa sredstvima.

“Aha – uskukao se da sebi obezbedi posao kao kad je zakupio onaj domen!“, kladim se da je prvo što će pomisliti mnogi koji ovo pročitaju. Pa sad, znate kako se ono kaže za mišljenja i onaj deo tela koji svako ima. Pametan čovek će razmisliti i zaključiti kolika može, u čvrstoj valuti izražena, da bude zarada konsultanta (to je način na koji ja obavljam svoj posao) a koliko, i to mnogo veća, zarada onih internet pregalaca koji bi morali u jednoj online kampanji da budu angažovani i shvatiti da mi slanje poruke “Daj mi posao, daj mi posao!” naravno nije motiv. Stranke uostalom mahom angažuju svoje simpatizere od davanja pred izbore mesta na bilbordima, za koje su im te iste stranke tj. njihovi funkcioneri na opštinskom nivou, izdale dozvole za postavljenje, do zakupa medija i kreative. Nešto je drugo u pitanju. Svojom kuknjavom nad odnosom medija prema SNS-u dali ste mi fini povod da po ko zna koji put, a radim to zadnjih desetak godina, skrenem pažnju na činjenicu da internet u Srbiji postoji, da ga par miliona ljudi koristi, da na njemu mogu da se rade mnoge zanimljive, kreativne i efektne stvari i da … pa treba se samo malo pokrenuti i razmisliti koja je tačka kontakta sa neopredeljenim drugarima onih vaših mladih aktivista koje viđam na puš-pauzama ispred vaših stranačkih prostorija u Čika Ljubinoj. Hoćete li ih među svoje FB fanove privući vi ili vaši politički konkurenti nije moja stvar da brinem. Vi razmišljajte o tome.

I molim Vas nemojte da ovo protumačite kao podmetanje nekoga ko je do nedavno “… radio u Šaperovoj firmi“. Na kraju krajeva možete da razmišlajte i tako ali dok biste se bavili teorijama zavere mogli biste već da pokrenete svoj blog,  a imate i šta da kažete i umete to lepo da radite, zar ne.? Pa hajde da vidimo onda ko bi Vam u tom slučaju bio kriv za medijsku blokadu. Bili biste Vi i oni koji čitaju vaše postove F2F. Zanimljiva mogućnost za komunikaciju sa javnošću zar ne? :)