“Topli vetrić ćarlija kroz krošnje u kojima pupoljci pupe i svojim dahom topi krpice snega koje se još održavaju tu i tamo. Zemlja natopljena vodom se polako greje spremna da primi seme i da podari novi život. Plahovita planinska reka nabujala od otopljenih snegova probija se kroz … bal, bla, …truć, truć, … Proleće je ponovo u našem gradu!”

Ovakve pismene sastave pisali smo u osnovnoj školi. Učiteljica bi nas okupila, zadala nam bajkovitu temu koju smo svi (sem onih koji su pobegli sa časa) obrađivali. Svako od nas školaraca na svoj način naravno. Pleli bi priču levo-desno ali bi na kraju svi došli do iste poente, onako kako je učiteljica očekivala od nas i zadala nam je kao temu. Mi smo naravno očekivali da budemo nagrađeni. U to doba ocenama.

Danas smo matori i ne pišemo pismene sastave. Pišemo blogove.

fotka je ukradena odavde