Pronađi istu sliku
Original na sajtu projekat “Moje dojke su OK”
Kopija na sajtu 24 sata
Šta je isto?
Posted in Fenomeni interneta | No commentsŠta su internet i mobilne aplikacije donele novo su svet marketinga?
U proteklih mesec dana jedno predavanje sam održao dva puta pred studentima. Slušali su me niški studenti organizovani u Studentski Inovacioni Centar Elektronskog Fakulteta (SICEF) i studenti beogradskog FON-a u okviru projekta “Blogeri studentima“.
Meni je potpuno super da se družim sa mladim ljudima i puno im hvala na ovim pozivima. Sem toga na ovakvim predavanjima, ako nisam sam, uvek nešto naučim. Sem mene u Nišu su govorili i Ivan Minić, Ivan Rečević i Vita Jevremović. Rečević i Nikola Sologub bili su moji gosti na FON-u. Evo slajdova sa FON-a.
Beograd, Srbija, Evropa, svet…
“Neven Vrgoč, jedini kravatolog u SCG, dizajner koji je zahvaljujući ovom parčetu tkanine uspeo da se proslavi širom planete…“, piše u tekstu objavljenom u nekada štampanom a sada samo online magazinu GM (General Manager).
Ako vas zanima zašto me pogodilo kada sam na mestu u Čika Ljubinoj ulici u Beogradu ispred koga sam kao klinac opčinjeno stajao gledajući kreacije čoveka koji se tri puta zahvaljujući kravatama upisao u Ginisovu knjigu rekorda ugledao ovaj nadrealan prizor razmislite dobro o rečenici iz teksta u GM-u: “Tragajući za simbolom Titove Jugoslavije, VIP gosti su umesto pirotskih ćilima, zlatiborskog kajmaka, sjeničkog sira i čuvene šumadijske šljivovice sa ovih prostora odlazili sa koferima težim za stotinak grama, koliko iznosi jedna kravata.“
Ima neke simbolike i u tome što sam ovu prenamenu prostora primetio baš danas kada je objavljeno da nam se stajanje u redu za ulazak u predvorje EU prolongira.
Posted in lično | No comments
Đuveč ili šnicla, prilozi i salata?
Ovih dana intenzivno razmišljam o tome kakvu firmu želim, kao đuveč ili kao šniclu sa prilozima i salatom. (fotka đuveča je uzeta odavde).
Na šta pomislimo kada kažemo đuveč? Tu su komadi mesa (ne obavezno i najboljeg), izdinstan crni luk, mnogo različitog povrća (komada, ovakvih i onakvih), paradajz sos (najbolje domaći letos pravljen za ovakve prilike), .. sve lepo ukrčkano, udinstano, uprženo u nekoj velikoj šerpi. Uvek ga ima mnogo, jede se .. pa zamal više nego što prija i daje onaj dobar osećaj punoće stomaka, skoro do tromosti. Uvek je premasan, pravi ga se mnogo pa se vuče po kući nekoliko dana, vitamini su ubijeni dinstanjem i krčkanjem, u mesu se potkradu žilice ali odradi svoju ulogu – popuni lepo stomak. Da se ne lažemo vrlo je ukusan.
U agencijskom svetu pandan đuveču su “all in one” agencije koje pružaju klijentima uslugu po principu “one sto shop”. Dođeš, platiš i imaš sve na jednom mestu. Lepo na oko i masovno po količini. Problem sa takvim pristupom je kao i kod đuveča – nisu svi sastojci vrhunsku, niti mogu niti treba da budu. Masovna produkcija (količina) i jednak pristup kroz krčkanje ubija vitamine (najbolje delove sastojaka).
Kad spremate šniclu morate da idete na najbolji deo mesa u toj kategoriji (naravno da se bifter i ramstek razlikuju). Obavezno je da bude bez čireva masnoće i bez žilica. Ako ih ima bolje da je isečete na komade i iskoristite za gulaš ili đuveč. (fotka šnicle je uzeta odavde).
Na šta pomislimo kada kažemo šnicla? Na probrane komade mesa odabrane, pripremljene i poslužene sa pažnjom uz odgovarajuće priloge i salatu. Vino se podrazumeva. Naravno ne na svakodnevno jelo kojim se utoljava glad. Dodaci takođe moraju da budu kvalitetni i lepo obrađeni. Povrće celo i ne raskuvano, tanjir na kome se služi lepo aranžiran i atraktivan za oko. Salate su tu da otvore apetit i podrže nas u naporima da se izborimo sa glavnim jelom i da mu daju dodatni kvalitet u vitaminima i mineralima.
Sve u svemu to je jelo koje ne samo da utoli glad uprosečenom smesom osrednjosti nego sem kalorija i svesti “da se jelo” daje telu vrhunske hranljive sastojke a duši zadovoljenje i želju za ponavljanjem iskustva.
Šta bi joj bio pandan u agencijskom svetu? Skup vrhunskih usluga, čiji su izvođači maheri u svojim oblastima, ponuđenih objedinjeno. Tim kombinovan svaki put na nov način, a da radio sinhronizovano. Po potrebi sa novim i inovativnim dodatnim elementima kao “začinima”. Naravno uz mogućnost da se kvalitet održi i povoljan efekat po klijenta garantuje.
Jednom rečju ekskluzivni restoran sa odgovarajućim cenama umesto menze.
Kako vidim sebe u toj priči? (slika je uzeta odavde, čoveka zovu Mr. Steak :)
Upravni odbori i govnjiva motka #politikasr
Kažu da treba prvo počistiti u svom dvorištu. Da li bi bio član Upravnog odbora besplatno? Da u trenutku kada sebi i svojom porodici obezbedim stabilan i siguran priliv sredstava potrebnih za normalno funkcionisanje. (Kako stvari sada stoje to bi trebalo da se desi do Nove godine a najkasnije početkom proleća)
Tada bi mogao da se nekoliko sati nedeljno posvetim radu za dobrobit zajednice, jer ja tako shvatam postavljanje po političkoj liniji osoba koje donose odluke o pitanjima bitnim za rad javnih preduzeća a javna preduzeća su jelte nešto što radi za sve nas.
Sad vi možete da kažete da je to OK ali da ti ljudi ipak ulažu svoje vreme (ne bih sada da ulazim u to koliko u ovom trenutku članovi upravnih odbora imaju i znanja za oblasti kojima upravljaju). Onda i ja mogu da kažem da nije OK jer su garantovano potrošili mnogo više vremena dok su se peli u stranačkim hijerarhijama do pozicije da mogu da zasednu u neki (najčešće u više njih) upravni odbor. Onda vi možete da kažete da bi po toj mojoj logici samo oni koji su se istakli i nešto postigli u poslovima kojima se bave mogli da budu u upravnim odborima. Iskreno meni to zvuči sasvim OK. Ako je neko nešto i uradio u svom profesionalnom životu onda može nešto i da doprinese u tim organima upravljanja firmama.
Suština moje nedoumice sa fenomenom plaćenog članstva u upravnim odborima partijskih kadrova je u tome što ja bavljenje politikom kapiram kao dobrovoljno i besplatno bavljenje nečim što treba da doprinese dobrobiti zajednice. Jednostavno zato što su ti ljudi takvi, jer imaju razvijenu svest, jer su moralni, jer ne idu u kladionice ili na splavove… Sem u slučaju kada se čovek time profesionalno bavi i funkcioner je, samo što i u tim slučajevima ti ljudi svoje plate zarađuju negde drugo a ne bi trebalo da se podmiruju honorarima (ako se to tako zove) po upravnim odborima.
Sad kada sam ovo ovako postavio u svojoj glavi i objavio na blogu voleo bi da mi osobe koje bolje razumeju u politiku od mene i možda znaju “gde zeka pije vodicu” objasne gde grešim. Zašto naime političke partije postavljaju svoje aparatčike u upravne odbore preduzeća u državnom vlasništvu i daju im plate za to? Nešto meni u toj priči ne štima a ne udubljujem se previše duboko pa kapiram da zajedno možemo da dođemo do nekog zaključka.
*Post je inspirisan sasvim slučajnio dobijenim informacijama čiji izvor ne bih otkrivao. Mislim da je bitan mehanizam a ne konkretan primer. Jasno vam je takođe da ovaj post nije ni protiv nekoga ni u nečiju korist, jer su naprosto sve partije u tome (takav je sistem), a jasno vam je i da nisam “drug član” te ovo nije poziv na uhljebljenje.
Govnjiva motka [Vukajlija] Orudje kojim bi svaki prosečan Srbin ispravio ljudsku, pravnu, političku ili kosmičku nepravdu, ili u vidu vaspitne mere…
Posted in lično | 5 comments
