Ja ti nisam ciljna grupa ovog posta al’ moram da kažem – meni se zadnjih godina otvaraju neki drugi vidici, došlo sa Internetom, i tako sam ja ovako sujetna i pametna, jelte, misleći da sve znam, zaključila kako mnogo toga ne znam. Šalim se naravno, u stvari otkrila sam draž u stvarima za koje sam mislila da me ne interesuju, i mnogo toga sam naučila samo slušajući neke ljude, ne tražeći konsultacije i savete, dakle slučajna konsultacija

Da ne dužim – ja bih uvek angažovala konsultatna, za sve, i ovako privatno, što mi je trenutno neophodno, a i za firmu bilo koje vrste, meni je to vrlo prosto, mnogi poslovi i potencijalni uspesi su propali zato što pojedini nisu umeli ono što su hteli i za šta su imali finansije, nažalost.

To što mi svi o svemu sve znamo… to ti je isto kao kad nećeš da angažuješ vodoinstalatera da ti otpuši sudoperu i provedeš tri dana radeći to sam. Zašto, pusti i druge da zarade novac.

Jel postoje? Postoje!

Manje košta nego da za neko vreme, kako ti kažeš, stigneš na cilj i ukapiraš da je neko već stigao pre tebe, zapljunuo i rekao – prvi sam!

Ako ti je jasno šta sam htela da kažem.

Elem, ovog trenutka bih angažovala konsultanta za ono što mi treba.

Ja, kao 10-godišnji konsultant, skidam ti kapu za tekst:)

Odlično si poentirao suštinu – VREME.

Postoji jedna divna priča o Pikasu. Jedna žena ga je prepoznala u restoranu i zamolila da nešto nacrta. On je uzeo salvetu i za par minuta nešto nažvrljao. Žena je sva srećna uzela nažvrljanu salvetu i pitala “Koliko košta?” na šta je Pikaso ladno odgovorio “20,000€”.

“Da, ali…kako… 20.000€ za par minuta rada?”
“Gospođo, da bih ja to uradio u par minuta – bilo je potrebno 20 godina raditi kao Pikaso”

Pored vremena, kao što si već u sledećoj rečenici pomenuo, dobija se i kvalitet. Do svakog rešenja se može doći na mnogo načina, a obično je samo jedan od njih najkvalitetniji (s obzirom na definisane parametre kvaliteta).

Na priču o vodoinstalateru, kog je pomenula @Mahlat, dodao bih i svoju, iz lične prakse – kada sam svojevremeno farbao sobu u ličnoj režiji, uspeo sam da sa merdevina na pod sručim celu kantu od 25(!) litara farbe, a kada sam sam otpušavao cev, napravio sam rupu u njoj i komšiji ispod poplavio kujnu… Neko veštiji i iskusniji od mene bi to, naravno, obavio mnogo brže, efikasnije i bez “propratnih efekata”. I tad sam se zarekao “nikad više” – svako treba da radi svoj posao. Jer, naravno, da bih sanirao džumbus u svojoj i komšijinoj kujni, na kraju sam ipak angažovao profesionalca. To sam mogao odmah da uradim i time uštedim i vreme i živce… i novac, jer sam rešavanjem jednog problema, stvorio drugi, još veći, a da prvi nisam ni rešio…

Uostalom, do svakog rešenja se (uglavnom) dolazi kroz greške – koliko se nekoj kompaniji isplati da potroši vreme na utvrđivanje koja su sve rešenja pogrešna, umesto da plati konsultanta koji već zna odgovor na to?

Pametni ljudi uče na tuđim greškama

Ja kao IT kosmoljant (isto što i konsultant samo što kosmoljant ne uzima pare za svoje usluge ), moram da pre svega da primetim da ste gospodine Sekuliću, napisali jedan zaista kvalitetan tekstić!

Zatim vas molim da vodite računa u upotrebi naziva, jer ste kod planete Krypton napravili omašku. Vrlo mi se svideo i komentar gosn Mihajla Pavlovica i sad evo i ja da kažem koju.

Sa zanimanjem konsultant, je vrlo slična situacija kao i sa molerima na našem tržištu. Mnogi sebe nazivaju konsultantima, kao i molerima. Međutim redak je konsultant koji svoj posao obavlja časno i čestito, isto kao što je redak moler koji ume da izgletuje vremešne zidove da budu ko staklo. Upravo zato što se retki kvalitetni pojedinci, moraju tražiti u mulju, poverenje poslovne zajednice u iste, je blago rečeno, vrlo slabo.

Zato računajte na moju punu podršku u širenju poslovne kulture i kreiranju mehanizama za izdvajanje kukolja iz žita. Ovaj post je zaista dobra osnova. I za kraj samo da dodam, da nisam zaboravio obećane postove, vratih se odmora punih baterija i krećem u napad za bolje poslovno sutra Srbije!

Sa uživanjem sam pročitao ovaj tekst koji me je inspirisao da ga prokomentarišem.
Pokušaću da odgovorim na pitanje iz naslova:

Ako ne bih imao marketing menadžera ni ugovor sa marketinškom agencijom (kao što nemam) angažovao bih konsultanta: za konsultacije o marketingu u najširem smislu, u vezi sa strategijom, marketing miksom itd..
Ako bih sam pisao tekstove o svojim proizvodima (za brošure, sajt, ostale promo materijale), kao i ako bih sam vodio korporativni blog: za savete pre (i za vreme pisanja) i redakciju posle.
Ako bih sam organizovao neki ivent (npr. prezentaciju): za savete o event marketingu, kao i konsultacije posle svakog koraka.
Ako bih bio aktivan na društvenim mrežama: za, hm, sve, odnosno od strategije (ideje) do saveta iz prakse. Ako bih pravio konkretnu akciju na mrežama, onda bi mi trebalo više od konsultanta.

Koga angažovati je veliko pitanje, a trenutno vidim samo dva kriterijuma. Prvi i važniji su mi preporuke od prijatelja ili kolega, i lični kontakti. Drugi kriterijum bi bio utisak koji potencijalni konsultant ostavlja svojim stručnim tekstovima, pre svega na blogu.

Btw: za konsultanta mi je važno ne samo da je stručan i obavešten, već i da ima kontakte.

“Ko pita ,ne skita” nasa uzrecica. Kada nesto ne znas ili pitaj/ nauci ili plati nekog ko ce to za tebe da uradi.
Uostalom ,svako ima neku svoju specijalnost i ne mozes se pruziti na sve strane i raditi sve. Mnogo je eficijentnije platiti drugog da zavrsi taj posao, da bi se mogao koncentrisati na svoju specijalnost, zar ne?
Usteda vremena i para samim tim.
Posao konsultanta je veoma interesantan i predstavlja izazov.Niko nista ne moze da garantuje u ovome svetu, ali se u samom razgovoru sa konsultantom moze primetiti ,da li taj konsultant jeste neko ko zna da primeni svoje znanje ili ne.
Izvrstan tekst !

Evo još jedne pohvale za tekst. Moje ime je Igor Lazarević i ja se bavim menadžment konsaltingom i finansijskim savetovanjem. Oblast menadžment i finansijskog savetovanja se u Srbiji još uvek svodi manje-više na podršku u transakcijama (M&A) i “prodaju magle”. Međutim, na konsolidovanim tržištima, reč je o visokoprofesionalnim specijalizovanim uslugama koje kreiraju visoku dodatu vrednost za korisnike usluga.

U pogledu konstatacije da je ključni doprinos koji konsultant isporučuje klijentu “vreme”, hteo bih da se nadovežem i korigujem ovaj stav na dobrom primeru menadžment i finansijskog savetovanja.

Naime, imajući u vidu da menadžment i finansijski konsultanti uglavnom rade sa top menadžmentom preduzeća i institucija, a na osnovu istraživanja McKinsey and Co, uočeno je da se menadžment i finansijski konsultanti angažuju u sledećim situacijama:

1… Kao psihološka podrška menadžmentu. Imajući u vidu činjenicu da su generalni direktori, izvršni direktori, predsednici i ostali predstavnici top menadžmenta vrlo često “veoma usamljeni” u svom radu, bez realne podrške i razuemevanja odozgo i odozdo, a pritom sa veoma visokim nivooom odgovornosti, predstavnici top menadžmenta se u velikom broju slučajeva odlučuju da angažuju konsultante, kako bi pojačali svoje samopouzdanje, a pritom i dobili određenu potvrdu i savet za svoj rad.

2… Kao formalni izgovor za donošenje odluka. Da bi određene odluke bile adekvatno sprovedene, često je potrebno da imaju svoju težinu i potvrdu nezavisnog eksperta. Vrlo često predstavnici top menadžmenta angažuju konsultante da bi: (a) razvili predloge i (b) da bi ti predlozi bili iskorišćeni kao podloga za donošenje već unapred zacrtanih odluka menadžmenta.

3… Kao fizička podrška u realizaciji određenih operativnih aktivnosti, kao što su npr. izrada strategija, planova, raznih dokumenata, apliciranja na tendere itd. Upravo u okviru ove tačke može se videti da konsultanti često štede vreme i fizičku aktivnost klijentu, pa, iako je klijent sposoban da sve ove aktivnosti odradi i sam, on angažuje konsultanta, kako bi resurse usmerio u drugom pravcu i ostvario bolju efikasnost. Naročito zbog toga što konsultanti poseduju efikasne metodologije rada.

4… Na kraju, u cilju prodaje znanja i ekspertize (Know-How). Prodaja ekspertize stoji u osnovi prve tri tačke, a retki su konsultantski angažmani u oblasti mendžmenta i finansija u kojima je težište samo na prodaji znanja i ekspertize. Prodaja Know-How-a je izraženija u razvijenim privredama, dok se u Srbiji i sličnim zemljama ova aktivnost pruža samo delimično uz prethodne tri aktivnosti.

Iskustva pokazuju da se menadžment i finansijski savetnici u Srbiji najčešće angažuju u slučajevima (1) i (2), tj. kao podrška menadžmentu i pokriće za donošenje i sprovođenje odluka. Takođe, ne treba zanemariti i to da se ovi konsultanti često angažuju i u radnjama koje podrazumevaju određeni nivo malverzacija, naročito u procesu privatizacije.

I, na kraju, šta reći osim da su menadžment i finansijski konsultanti u Srbiji više priholozi i politički igrači nego što su pravi prodavci znanja. A da bi se situacija pomerila nabolje potrebna je konsolidacija i razvoj tržišta i edukacija, edukacija i edukacija klijenata i stručne javnosti.

Hvala i podzrav.

Hvala na komentari i pohvali za tekst Igore

Ne bi mogao da se složim sa tačkom 3. Ne kažem da konsultanti ili konsultantske kuće kod nas nisu angažovani i na taj način ali takav tip angažovanja ih onda dovodi u situaciju da ne rade posao kao konsultanti nego kao agencija koja za klijenta odrađuje posao koji on ne zna najbolje ili naprosto nema vremena. I to je sasvim OK, često tako i sam radim, samo naprosto to nije konsultantski angažman, bar ne prema CMC (Certified Management Consultant) metodologiji rada koju prihvata i Udruženje poslovnih konsultanata Srbije, čiji sam član. Metaforično rečeno konsultant nije onaj ko vas hrani ribom jer peca umesto vas nego onaj ko vas uči da pecate.

Kada sam napisao “štedeti vreme klijentu” nisam tu mislio da lineranu uštedu u smislu odrađivanja klijentovog posla nego na uštedu kroz prenošenje znanja i iskustava kroz treninge, seminare ili koučing koje i klijent naravno može da usvoji učeći i radeći ali za mnogo više vremena i kroz eventualne greške koje napravi. Zbog toga je potpuno besmislen trend da se, na primer sve osobe u pojedinim PR agencijama oslovljavaju titulom “PR konsultant” + dodatak koji pokazuje mesto u hijerahiji, a posao im je uglavnom slanje saopštenja medijima i follow up.

Trivijalan primer je korišćenje Twittera u komunikaciji koje je i te kako popularno ovih dana u krugovima političara i poslovnih ljudi. Ako tinejdžer brzo i lako može da intuitivno pohvata konce u korišćenju ovog veb servisa odrastao i obrazovan čovek takođe može ali bi mu par sati rada sa konsultantom za poslovnu primenu društvenih mreža uštedelo mnogo sati bespotrebno provedenih online.

E, pa ja svojim klijentima dajem “100% garanciju povraćaja novca ”

U prevodu, ako nisi zadovoljan mojom uslugom (obukom) – ne moraš da platiš. Čak ti ne tražim ni razloge – jednostavno, ne moraš da platiš račun.

Nije loše, zar ne?

Pogledaj na : http://www.mcb.rs/seminar_osnove_finansija.php , desni prozor

I da, jos jedna napomena. Stav da je pravi konsultant onaj koji iza sebe ima dugogodisnje iskustvo i ekspertizu u oblasti je samo delimicno tacan. Opet se pozivam na oblast menadzment i finansijskog savetovanja i zelim da ukazem da postoji veliki broj konsultanata koji nisu imali bukvalno ni dana iskustva u praksi korporativnog upravljanja ili makroekonomije, ali na osnovu svojih specificnih znanja i iskustva u savetovanju kompanija i drzava, prodaju svoje savetodavne usluge. Navescu par imena: Michael Porter, David Norton, Robert Kaplan, Kenichi Omae itd.

Ipak, slazem se sa cinjenicom da je u “obicnom” i “svakodnevnom” konsaltingu najbitnije da savetodavac bude neko ko ima iza sebe rezultate u oblasti, sto je sasvim normalno. Samo kazem da to ne mora da bude univerzalno pravilo…

Izvinjavam se ako malo “zagusujem” blog, ali tema je odlicna, kao i clanak koji ste postavili.

Pozdrav, Igor

A shepherd was herding his flock in a remote pasture when suddenly a brand new BMW advanced out of a dust cloud toward him. The driver, a young man in a Broni suit, Gucci shoes, YSL tie and Ray Ban sunglasses leans out of the window and asks the shepherd, “If I tell you exactly how many sheep you have in your flock, will you give me one?”

The shepherd looks at the man who is obviously a Princeton grad, then looks at his grazing flock and calmly answers, “Sure, why not?”

The yuppie parks his car, whips out his Sony notebook computer, connects to his AT&T cell phone, surfs to a NASA page on the Internet where he calls up a GPS satellite navigation system to get an exact fix on his location. He feeds that data to another NASA satellite which scans the area in an ultra-high resolution photo.

The young man then opens the digital photo in Adobe Photoshop and exports it to an image processing facility located in Hamburg, Germany.

Within seconds, he receives an e-mail on his “Palm Pilot” that the image has been processed and the data stored.

He then accesses a MS-SQL database through an ODBC connected Excel spreadsheet with hundreds of complex formulas. He uploads all of this data via an e-mail on his “Blackberry” and, after a few minutes, receives a response.

Finally, he prints out a full-color, 150-page report on his hi-tech, miniaturized HP Laser jet printer and turns to the shepherd and states, “You have exactly 1,586 sheep.”

“That’s right. Well, I guess you can take one of my sheep,” says the shepherd.

He watches the young man select one of the animals and looks on, amused as the young man stuffs it into the trunk of his car.

Then the shepherd says to the young man, “Hey, if I can tell you exactly what your business is, will you give me back my sheep?”

The young man thinks about it for a second and replies, “Okay, why not?”

“You’re a consultant,” says the shepherd.

“Wow! That’s correct,” answers the yuppie. “But how did you guess that?”

“No guessing required. You showed up here even though nobody called you… you want to get paid for an answer I already knew to a question I never asked… and… you don’t know shit about my business.

“Now Give Me Back My Dog!”